Pet pitanja za...:

Marija Veljković

Kako je protekao porođaj?

- Sve je bilo u najboljem redu. Pošto sam bila uzorna trudnica, dosta mi je pomogla psihofizička priprema, jer sam mesecima odlazila kod najstarije babice u Beogradu, sedamdesetpetogodišnje Mile Alijoski. Vežbe su trajale i do četiri sata, tri puta nedeljno. Prvi deo je joga i istezanje, drugi učenje teorije o porođaju i majčinstvu, a treći disanje pri porođaju. Sve to sam primenila u praksi i nax svet je došao naš sin Đurađ.

Upravo ste izašli iz porodilišta, kako se osećate?

- Đurađ je ostvarenje mojih snova, po ceo dan ne mogu da odvojim pogled od njega. Upravo sam ga nahranila i sada spava. Osećaj je neponovljiv. Psihički sam se dobro pripremila za ulogu majke i sigurna sam da će naš sin uživati pored brižnih roditelja koji ga mnogo vole i kome su se toliko obradovali.

Koliko vam muž Milan pomaže oko bebe?

- On je jako posvećen muž, a sada i otac. Sve vreme trudnoće je bio uz mene, ponekad se brinuo malo više nego što je trebalo. Mislim da je i njemu sada mnogo lakše jer se desilo to što smo nestrpljivo priželjkivali. Od početka sve radimo zajedno, tako će biti i u smislu podizanja i vaspitavanja našeg malog dečaka.

Kako su reagovale kolege sa RTS-a kad 
su čuli da ste se porodili?

- Dok sam bila trudna, slali su mi poklone i slatkiše, onda se neprekidno raspitivali kako teče trudnoća, na kraju su me svakodnevno zivkali da vide kada ću se poroditi. Nakon porođaja dobila sam mnogo telegrama, čestitaka... Zaista sam na neki način ganuta tolikom njihovom pažnjom.

Planirate li da imate još dece?

- Imaćemo Milan i ja troje dece, a lično ne bih imala ništa protiv da sledeće dve budu devojčice. Mada bih se na isti način obradovala i da budu tri sina. Možda bi bilo ambiciozno da kažem da ćemo odmah poraditi na tome, ali ništa nije isključeno.