Nataša Bekvalac:

Hana je najbolji deo mene

Tek što je stavila tačku na bolan razvod od Danila Ikodinovića, atraktivnoj pevačici Nataši Bekvalac (30) već se pripisuju nove ljubavne romanse. Novinske stupce donedavno su punili napisi o njenoj vezi sa rukometašem Ljubom Jovanovićem, a sada se uveliko govori o pokušajima fudbalera Igora Mijovića da osvoji srce ove poznate novosadske lepotice. No, ona je navikla da se nosi sa tračevima i skandalima koji je prate. Svaki njen korak izaziva ogromnu pažnju javnosti i medija. Zbog harizme, seksepila i neodoljivog izgleda Nataša je nesumnjivo ideal za mnoge muškarce, pa ne iznenađuje što je oduvek bila na meti brojnih udvarača. Ali, zgodna plavuša iz prethodnog iskustva naučila je gorku lekciju i platila visoku cenu. Na život danas gleda iz drugog ugla, odlučila je da osluškuje sebe i svoje želje, a svu ljubav usmerila je na četvorogodišnju kćerkicu Hanu.

Kažu da je posle smrti u porodici razvod braka najstresniji događaj u životu. Kako se vi i vaša kćerka borite sa tim?

- Mnogo je malih smrti u životu, a svaki konačni rastanak tužan je, bolan i traumatičan. Nakon ljutnje i teških reči počinjete da se preispitujete gde ste, kada i kako pogrešili, i tako najlakše zapadnete u pravi lavirint, pogotovo ako tražite krivca. Za sreću je, kao i za nesreću, uvek potrebno dvoje. Dakle, ako je neko i kriv, krivi su oboje. Samo neki retki, kojima ne pripadam, mogu da teše sebe kako iz svakog poraza izađu jači i snažniji. Intimno mislim da je to laž, krhka i možda delotvorna, ali privremenog dejstva. Buđenja iz takvih samoobmana su obično bolna, jer život i nije baš dobar anestetičar, nikoga ne mazi. No, sve i kada bi i bio, pitanje je da li postoje čudesni melemi koji neke rane mogu zauvek zaceliti, ili je čak i takva nada samo mala pomoćna varka koja pre ili kasnije nestane i ustupi mesto stvarnosti koju morate prihvatiti.

Je li istina da posećujete psihologa?

- Ne mislim da imam ekskluzivno pravo ni na sreću ni na tugu, ali mi je jako važno da osvetlim neke potisnute, pokopane ili prosto loše osvetljene delove mog bića, da bih mogla da nastavim da živim u skladu sa samom sobom i svojim detetom. U toku poslednjih nekoliko godina proživela sam najlepše, ali i najteže trenutke. Sve to bi ostavilo traga i na osobi daleko snažnije mentalne građe. Pa i zub ili glava kada vas zabole, morate nešto da uradite, a kamoli kada vas, sticajem život-nih oklonosti, zadese neke stvari koje ne rešavaju analgetici. Normalno je da ponekad razmenite nekoliko rečenica sa nekim ko je neutralan u vašoj priči.

Mislite li da ćete i vi jednog dana moći da pamtite samo lepe stvari?

- Izgleda da sećanje sve nekako restaurira i prelije patinom i pozlatom, čak i ono što je bilo sivo i mračno. Ako se to dešava svima, ne vidim što bih ja bila izuzetak. Mada, nikad se ne zna.

Šta vam je tokom razvoda najteže palo?

- Moj karakter, urođena ili možda stečena osobina da se smejem stvarima koje me najviše bole, i da ne kažem i ne pokažem kada me boli. Za razliku od nekih drugih ljudi koji lako mogu sve da relativizuju po sistemu može da bude ali ne mora da znači, ja moram da poradim na tome da shvatim da sve što nije belo ne mora da bude crno. I obrnuto. Treba da naučim da prepoznajem nijanse, da pažljivije biram prijatelje, da verbalizujem sve što osećam i to bez straha od nepredvidive vrteške života, jer ipak smo mi njegovi gospodari, a ne pokorne sluge.

U teškim životnim situacijama čovek najčešće spozna ko su mu pravi prijatelji. Jesu li vas neki ljudi iznenadili?

- Naravno. Ali kada vam se te teške situacije dese, dobro znate kome možete da se poverite i verujete mu, kao i ko će se zajedno sa vama moliti da bude bolje. U tim trenucima kao da vam sam Bog da snagu i izoštri vam čula do te mere da na sve reagujete odmah, instinktom - i na dobrotu, i na opasnost. Nisam nikada mislila da su mi baš sve žene kao sestre, ali sam u tom smislu ipak imala nekoliko iznenađenja.

Leči li vreme sve?

- Ne znam, možda bi to pitanje trebalo da mi postavite za nekoliko godina. Kažu da je tako, ali postoje neke tuge koje nikada ne iščeznu, rane koje ne zarastaju, ili ako ipak zarastu, ostavljaju ožiljke. Ima ljubavi koje su zauvek duboke, pune strasti i nemira, suza i smeha, kada se predate nekome bez ostatka. Pa i kada kažete “zbogom zauvek”, u mislima se toj ljubavi vraćate milion puta, i shvatite da je to ipak značilo “čekaću te” i “želim da te vidim opet”. Volim ta stanja, i kao neko ko je zaljubljen u samu ideju ljubavi, želela bih da mi se to desi bar još jednom.

Koja je najznačajnija ljubavna priča vašeg života?

- O njoj pišem knjigu, na nagovor moje prijateljice kojoj je pisanje profesija. I čitaćete je, nadam se, uskoro. Iskreno, moja najlepša i najveća ljubavna priča je trajala dugo, pa mi treba vremena da se osamim i da je napišem.

Kako podnosite to što je javno mnjenje u vašem slučaju podeljeno, za jedne ste grešnica a za druge svetica?

- Sve smo mi i svetice i grešnice u isti mah. Život nam uvek iznova dokazuje kako se svetice mnogo češće pretvaraju u grešnice, nego obrnuto. Ja za sebe uvek kažem da znam da ne valjam. I svakako više volim da budem grešnica. Nekako mi je živopisnije, a i ide mi uz ove plave lokne.

Šta biste savetovali drugim ženama koje se nalaze u situaciji poput vaše?

- Niti delim, niti primam savete, po tome sam poznata. Iako nisam uvek znala šta hoću, odlično sam znala šta neću. I ne podnosim generalizacije. To je lepo rekao Hemingvej: “Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo kontinenta, deo zemlje”.

I ranije su vam pripisivali brojne romanse, a sada vas spajaju sa rukometašem Ljubom Jovanovićem i fudbalerom Igorom Mijovićem. Ima li istine da ste u novoj vezi?

- Mnogim ženama polazi za rukom da žive kao da su devojke iako su u braku. Ne bih se mogla pohvaliti tim darom, to jednostavno ne umem. Bilo je tu silnih priča o mojim navodnim neverstvima, ali te izmišljotine svakako više govore o onima koji ih plasiraju nego o meni i mom bivšem bračnom partneru. Nikada nisam želela ništa da demantujem. Možda je trebalo, mada bi to bilo kao da sa vrha Beograđanke prospem pun jastuk perja i naivno očekujem da ću posle moći da ga pokupim i ponovo napravim jastuk. Preljuba se vrlo jednostavno rešava. Niti sam peglala, niti gužvala tuđu postelju, niti imam nameru ubuduće to da radim. Međutim, nekoliko puta sam platila ceh svoje nepromišljenosti, i cena nije bila mala.

Stalno vas dovode u vezu sa poznatim muškarcima, udvaraju li vam se i anonimni momci?

- Za mene su mnogi “obični” muškarci veoma neobični i samim tim i privlačniji od poznatih, koje najčešće izbegavam. Znala sam nekada da se zaigram sa ekipom kojoj sam verovala, da eksperimentišem i mislim da će svi to doživljavati kao i ja - bezazleno, jer to i jeste smisao igre, zar ne? Kao što sam rekla, zbog svoje profesije morala sam da platim određenu cenu. I da odgovorim na pitanje - ne, ne udvara mi se nijedan “običan” muškarac.

Mada ste ponovo slobodni, i mnogi smatraju da ste jedna od najpoželjnijih udavača u Srbiji, ipak se stiče utisak da izlazite manje nego ranije. Šta se sve u vašem životu promenilo?

- Svašta se promenilo, jer sam se ja promenila. I shvatila sam, a nadam se da nisam zakasnila, da pametne osobe ne pokušavaju da promene druge ljude nego svoj odnos prema njima. Provodim daleko više vremena sa Hanom, ona mi je najvažnija i u njenim okicama umem da se utopim i utoplim, i to mi je više nego dovoljno. Ona je Božiji dar, pravi blagoslov. Možda deluje kao fraza, ali istina je da je kćerka moja bit, suština, pokretač svega dobrog i plemenitog u meni. Hana je zapravo najbolji deo mene, i znam da će tako ostati zauvek.

Jeste li se definitivno razočarali u ljubav i brak?

- Samo ono što vas očara, može i da vas razočara. Ne razmišljam sada na tu temu i to mi veoma prija.

Izjavili ste da više nikada nećete stati pred matičara. Šta bi, ipak, bilo potrebno da se odlučite na zajednički život sa nekim?

- Neću da mislim unazad ili unapred. Živim u sadašnjosti, osluškujem i upoznajem sebe i Hanine želje i potrebe. Od onih sam što se udaju jednom i misle da je to za ceo život.

Da je vaša kćerka starija, šta biste joj rekli po pitanju braka?

- Razum kaže, srce bira. Koga god da odabere, bila bih uz nju i poštovala njen izbor, dopadao mi se ili ne, kao što su to uradili i moji roditelji.

Kakav bi trebalo da bude muškarac kog biste upoznali sa Hanom?

- Trebalo bi da bude mešavina Sunđer Boba, Taličnog Toma i još nekoliko likova iz njenih omiljenih crtaća.

Da li je vaša devojčica shvatila šta se desilo između vas i Danila, ili je i dalje štitite od toga?

- Hana je vesela, draga i lepo vaspitana devojčica koja ima i tatu i mamu, ide u svoju školicu, na balet. Pored tih obaveza, ona provodi vreme kao i svi njeni vršnjaci, trudimo se da ne odudara od druge dece, a i zašto bi? Muškarci i žene se, otkako je sveta i veka, razvode jedni od drugih, ali ne i od svoje dece.
Nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju ...