Razotkrivanje

Voditelju TV Pink i PR-u ‘Vulkan izdavaštva’ radio je prva, a televizija prava ljubav, u poslu uvek želi da sutra bude bolji nego što je bio juče, najveću ekstravaganciju sebi još nije priuštio, voleo bi da može da se sretne sa Adamom i Evom, a nije dovoljno hrabar da pliva u dubokom moru

Razgovarala: Tanja Nikolić  Foto: Marina Lukić

Zbog čega ste se odlučili za novinarstvo?

Moj stariji brat Zoran uvek je slušao vesti i sve sportske prenose na Radio Beogradu i Radio Novom Sadu, a pošto smo delili sobu, morao sam i ja. Kao malog to me je nerviralo, ali kasnije me je zainteresovalo i mislim da je tada, nesvesno, sve počelo.

Da li vam je radio i dalje prva ljubav, pošto ste na njemu počeli karijeru?

Radio jeste prva, ali mi je televizija prava ljubav.

Koliki je izazov raditi u informativnom programu?

Veliki. Volim tu ozbiljnost i stalnu tenziju koju informativa nosi, jer se vesti uvek čitaju uživo. Kada sam u studiju, osećam adrenalin.

Šta vas u poslu najviše inspiriše?

Da sutra budem bolji nego što sam bio juče.

Jeste li tremaroš?

Nisam. Već dugo nemam tremu. Postoji samo doza odgovornosti, koja je neophodna kod svakog ko se bavi javnim poslom.

Da li je posao PR-a izdavačke kuće dinamičan?

Kao i bilo koji drugi posao PR-a, samo što ste ovde u društvu pisaca i svašta čujete, naučite, otkrijete.

Koja je vaša zamisao savršene sreće?

Ne verujem u savršenstvo, tako da i u savršenu sreću sumnjam. Za početak mi je bitno da sam sa sobom na ti, da imam zdravu glavu i da ne lažem sebe. Sve ostalo je lako.

Vaša najveća ekstravagancija?

Još uvek čekam da zaradim neku veliku lovu pa da je sebi priuštim.

Šta najviše cenite kod prijatelja?

Što su tu kad treba.

Omiljeni pisci?

Ima ih dosta, od klasika, Andrića i Dostojevskog, preko Pavića i Kiša do savremenih - Musoa, Vesne Dedić, Marije Jovanović, Gatalice, Ljose.

Šta ste želeli da postanete kad ste bili klinac?

Nisam siguran šta sam tačno želeo, ali znam da nisam hteo da radim dosadni kancelarijski posao od sedam do tri, da doručak donosim u kesi i imam mali radio-aparat na radnom stolu. I uspeo sam u tome.

Zbog čega se kajete?

Što se nekih reči ponekad kasno setim.

S kojom istorijskom ličnošću biste voleli da se sretnete?

Sa Adamom i Evom.

Omiljeno putovanje?

Indija je na mene ostavila neponovljiv utisak. Znao sam da je drugačije, ali da je to svet koji se toliko razlikuje od našeg, nisam ni pomišljao.

U kojim situacijama lažete?

Samo kada procenim da bi istina više zabolela od laži.

Vaš moto?

Pobednik nije uvek onaj ko prvi stigne na cilj.

Šta vas nasmeje?

Nasmejanog me čine dobrota, optimizam, tuđi osmeh...

Plačete li?

Više sam depresivan. Ali kad plačem, plačem do kraja.

Izgovori kada kasnite?

Zaista retko kasnim. A i kad se to desi, nemam izgovor. Jednostavno nazovem, izvinim se i kažem da me sačekaju.

Za šta niste dovoljno hrabri?

Da plivam u dobokom moru, jer se plašim vode. Nikada ne bih plovio prekookeanskim brodom.

Razum ili emocije?

Sasvim logično: u ovim godinama razum mora biti ispred emocija, iako bih ponekad voleo da je obrnuto. No, iskustvo to ne dozvoljava.

Pročitano 51 puta
Razotkrivanje Ivan Golušin

Pročitajte članke iz prethodnih izdanja