Od A do Z

Dramaturg i scenarista u intimnoj abecedi priznaje da je ponekad zahtevan, ali odan prijatelj, koliko mu je drago što su filmovi ‘Mali Budo’ i ‘Montevideo’, na kojima je radio, postali bioskopski hitovi godine i otkriva sličnost između boksa i života

 Piše: Jelena Milinčić  Foto: Taramount Film

a

Astronauti. Bili su heroji mog detinjstva. Napisao sam jedan scenario o njima i sada smo reditelj Lazar Bodroža i ja na pragu da ga realizujemo. Potpuno je neočekivano da se u našem regionu snima film o putu u kosmos i nadamo se da će naš “Ederlezi Rising” biti dobrodošlo iznenađenje.

b

Budućnost. Mislim da svi moramo da budemo optimisti. Kad čovek ima krizu doživljaja budućnosti, tone u depresiju. To sebi ne smemo da dozvolimo. Nada ne sme biti neosnovana, ali mora da postoji. Istorija nas uči da smo se mi najbolje pokazivali upravo onda kada je sve delovalo beznadežno.

c

Civilizacija. Jedan od pojmova koji se najčešće zloupotrebljavaju. Sve sam manje uveren u to da možemo definisati jedan kriterijum o tome šta je civilizovano, a šta nije. Ne samo zato što su danas zemlje koje diktiraju merila civilizovanosti i najveći zločinci već zato što uvek moramo biti otvoreni za mogućnost da postoje alternativni pogledi na ovo pitanje.

č

Čast. Nešto što se više pominje nego što se gaji.

ć

Ćutanje. Kad čovek nauči da govori, mora potom da nauči i kako i kada da ćuti. Tišina ponekad može biti glasnija od govora. Ali, čini mi se da se kod nas ćuti u pogrešnim trenucima i da to više otkriva našu slabost nego snagu.

d

Dimitrije. Vrlo retko ime kod nas. Drago mi je što ga nosim i uvek se obradujem kada upoznam nekog drugog Dimitrija. Retki smo, ali upečatljivi.

Džejms Kameron. Moj omiljeni reditelj i čovek koji je znatno uticao na odluku da se bavim filmom. Nisam ga stavio pod K jer ga zovem Džim, kao da se znamo.

đ

Ðak. Mislim da moramo više da cenimo činjenicu da je školovanje kod nas još uvek dostupno velikom broju ljudi. Voleo bih da obrazovanje može istinski da poboljša status ljudi koji mu se posvete. U Srbiji su izvesni oblici školovanja postali čak svojevrsna razonoda i razbibriga za ljude sa viškom novca i slobodnog vremena. Ipak, sve to ne znači da đaci od prvog dana u školi ne treba da nauče kako mnoga deca u svetu, nažalost, nemaju priliku da se školuju i da je ovo privilegija koju treba da iskoriste.

e

Estrada. Čini mi se da je u našem društvu došlo vreme za ponovnu afirmaciju “visoke kulture”. Ulazak tržišnih zakonitosti u medije doveo je do estradizacije svega, a slabost “visoke kulture” se ogleda u tome da su danas minorne popularne ličnosti sa estrade postale tema ne samo tabloida već i umetnosti. Vreme je da stvorimo ambijent za nastanak ozbiljnih dela, da uozbiljimo pisanu i javnu reč.

f

Film. Moje najveće uživanje, moja profesija. Kada bi me neko sa zlim namerama naterao da biram između toga da u budućnosti mogu samo da gledam ili da snimam filmove, bez razmišljanja bih izabrao gledanje. A sada, kada ih pravim kao scenarista, osećam se kao kuvar koji kuva za sebe.

g

Grad. Moram priznati da mi nikada nije bila bliska ideja odmora van civilizacije. Čak i kada idem na letovanje, volim da to letovalište bude u sklopu nekog grada. Dopada mi se takav ritam, volim urbanu arhitekturu i organizaciju saobraćaja. Volim čak i brojne probleme koje podrazumeva život u gradu. Prijatnija mi je saobraćajna gužva na asfaltu nego mir van grada.

h

Hrana. Kao neko ko se stalno bori sa problemom viška kilograma, stalno vodim računa šta jedem, raspitujem se kakvi su efekti koje hrane i kada to ne činim, imam napade griže savesti. Nisam gurman, tako da sam se mnogo manje bavio hranom dok sam u njoj mogao da uživam nego sada, kada moram da vodim računa.

i

I. Kad vidim slovo “I”, prvo proverim da li se čita kao “aj”.

j

Javnost. Razarana je decenijama i zato danas živimo u okolnostima kada ona više nema značajniji uticaj na društvene tokove i političke procese.

k

Knjige. Kad sam jako zauzet, najteže mi je što nemam dovoljno vremena ili koncentracije za čitanje. Ove jeseni mi se desilo nešto neobično - postao sam lik u jednoj knjizi. U romanu Bobana Kneževića “Slobodanida” pojavljujem se kao jedan od glavnih junaka.

l

Lakoća. Kad neko nešto radi dobro, ljudima sa strane deluje da je to lako. Ta lakoća je ideal kome stremim.

lj

Ljutnja. Spadam u one koji su jako smireni kada se naljute i trudim se da ne reagujem impulsivno. Problem je u tome što kada vreme prođe, umesto da se umirim, postajem još ljući nego na početku.

m

“Mali Budo”. Peti film po mom scenariju koji je izašao pred publiku i delo kojim sam do sada najzadovoljniji. Sa “Montevideom”, na kome sam takođe radio kao scenarista, bori se za titulu najgledanijeg ove godine. Drago mi je da su ova dva filma na “M” vratila publiku u bioskope, a da je svaki na svoj način bio vrlo ambiciozan i nesvakidašnji.

n

Nezavisnost. Možda i najdragocenija stvar koju imam. Voleo bih kada bi više ljudi prepoznalo njenu dragocenost.

nj

Nj. Samo jedna reč mi pada na pamet, ali pošto sam siguran da to nije za štampu, onda je bolje da čitaoci sami pretpostave - reč je o igri reči sa jednim simpatičnim kroatizmom koju je svojevremeno uveo Aleksandar Tijanić.

o

Obnova. Čini mi se da smo se olako odrekli mnogih stvari na početku tranzicije, verujući da će naš život brzo zaličiti na zapadne uzore. Kada se ispostavilo da smo dobili ono što smo hteli, a ne ono što smo želeli, mnogo stvari iz prošlosti kojom smo bili nezadovoljni deluje sjajno.

p

Prijateljstvo. Imam sreće da lako stupam u komunikaciju sa ljudima i brzo gradim srdačne odnose. Umem da budem vrlo zahtevan prijatelj ali se nadam da umem i da uzvratim. Prijateljstvo je dinamična stvar i mora se neprestano obnavljati.

r

Rad. On je u osnovi svega. Ne samo kad je reč o poslu već i o međuljudskim odnosima. Važan je rad na sebi. U pojedinim oblastima rad se može zameniti darom ili šarmom, ali na kraju manjak uloženog truda i strpljenja dođe po svoje.

s

Srbija. Moja zemlja. Najviše je volim. A ne razumem one koji u njoj žive, a mogu da je ne vole, sada kada je u nevolji i kada joj treba pomoć.

š

Šarm. Volim ljude koji ga imaju i spreman sam da im oprostim sve.

t

Tenzija. Može biti pozitivna i podsticati nas da pružimo više, a može nas i potpuno razarati. Ljudi se pod pritiskom ponašaju različito, nekima prija, nekima ne.

u

Udarac. Boks je sport u kome čovek uči kako da zadrži gard pod kišom udaraca i sačeka priliku da zada onaj pravi kojim će rešiti meč. Slično je i u životu. Trpimo jako puno udaraca, a imamo priliku da zadamo samo par. Treba naći pravo vreme i mesto za to.

v

Volja. Kako vreme prolazi, imam je sve manje, a opet znatno više nego ostali.

z

Zdravlje. Kada nam za rođendan ili neki drugi praznik prijatelji požele zdravlje, mogu nam delovati nemaštovito, ali to je zapravo najlepša i najvažnija stvar koju neko može da ti poželi.

ž

Želje. One su nešto po čemu se ljudi izdvajaju. Delez i Gatari su uveli pojam “želeće mašine”. Želje se moraju gajiti i ljudi se moraju učiti od detinjstva kako da žele. Samim tim, ne treba svaku želju ispuniti, sve dok ne bude pravi trenutak za to.

Pročitano 1,099 puta
Od A do Z Dimitrije Vojnov

Pročitajte članke iz prethodnih izdanja