Europapress Izdanja

OK!
Broj 57

Tanja Bošković

Uvek sam davala i poklanjala iz duše

Pozorišna i filmska diva, koja kćerku Lanu i sina Đorđa uči da je život dar u kome treba uživati, uverena je da njenu poslovičnu eleganciju ne određuju stvari nego ljudi koje voli, a porodičnom vaspitanju zahvaljuje što danas sebe s pravom može nazvati damom

Piše: Jelena Zorić
Photo: Vukica Mikača

H kao haljine. Moje haljine, poslagane na vešalicama u ormanu, haljine koje govore, mada ima i onih koje ćute, koje nikada ništa ne bi priznale, haljine koje me opisuju, možda bolje od svake tvoje rečenice, bolje od svake moje rečenice.
Ovim citatom iz “Azbuke mog života” Mirjane Bobić Mojsilović doajen srpskog glumišta, velika zvezda i velika dama Tanja Bošković (56) započela je čarobno putovanje kroz istoriju svojih uloga i omiljenih kostima koji su obeležili njenu karijeru.
Rodila se u Beogradu, živela u Aranđelovcu do sedamnaeste godine, vratila se u prestonicu da studira glumu, a jedno vreme boravila je i u Njujorku. Tanja potiče iz profesorske porodice. Preko trideset godina dugu TV i filmsku karijeru obeležile su brojne uloge u kojima je uvek na poseban način poklanjala deo svoje ličnosti i talenta. Elizabeta u “Očevi i oci”, Fema u “Pokondirenoj tikvi”, Lili u kultnom “Balkan ekspresu”, Fransoa u “Ljubavnom pismu”, naravno i Pina u “Okupaciji u 26 slika“, samo su delić onoga po čemu je publika pamti.
Velika srpska umetnica smatra da bitan udeo u glumi čine kostimi. Nosi samo odeću sa pričom, a svoju decu uči da poklone i materijalno gledaju isključivo kroz prizmu ljubavi i duše.
- Lanu i Đorđa savetujem da uvek poklanjaju srcem. Uz srce, sve drugo je manje važno - kaže Tanja. - Poklon može biti i samo jedan cvet ubran na livadi. Samo jedan i treba poklanjati. Jer je u paru sa dušom.
Poznata glumica je ponosna na celokupan ženski rod svoje familije, jer ga čine ne samo dobre majke, sestre i bake već mnoge pametne žene, umetnice. Iako rođena Beograđanka, Tanja je gimnaziju završila u Aranđelovcu, a maturu pamti ne samo po završetku škole već i po haljini koju je te večeri obukla.
- Majka Ivanka i baka Danica šile su mi haljinu za tu priliku. I nema tog komada odeće koji može da se poredi sa njihovom kreacijom. Jer je napravljena samo za mene, sa puno truda i ljubavi. U životu ništa nije slučajno. Postoje tajne veze koje treba prepoznati. Moja baka se zvala isto kao moja najbolja drugarica i draga koleginica Danica Maksimović. Zahvaljujući, između ostalog, i baki, gradila sam od rane mladosti svoj stil. Kad danas gledam njene stare slike, vidim perfektnu haljinu savršenog kroja, neodoljiv šešir, sandale, zdravu osobu koja zrači. Vidim lepu nogu. Lepu ruku. Bistar pogled - setno govori velika glumica.
Jedna od najdražih

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.