Europapress Izdanja

OK!
Broj 57

Moj dom: Branka Aćimović Grčić

Sedeljke kraj grofovske komode

Beogradska slikarka, konzervator, ikonopisac i restaurator, čije ikone imaju Džordž Buš stariji i Đani de Mikelis, najbolje se oseća tamo gde joj je srce, a njeno je u kući na Pašinom brdu i mnogim manastirima i crkvama širom Srbije

Piše: Dragan Milivojević
Photo: Branko Pantelić

Čudesnu, avanturističku, ali i poetičnu životnu priču, žena ikonopisac i slikar Branka Aćimović ispričala nam je u svom neobičnom domu na Pašinom brdu, gde svakodnevno slika iz fotelje za masažu. Zahvaljujući pozivu, njena druga kuća su crkve i manastiri širom planete, u kojima radi restauracije i oslikava zidove, ali se uvek s radošću vraća Beogradu.
Kuća joj je prepuna neobičnih predmeta i komada nameštaja a okružena je uređenom baštom, pa je prosto magnet za mnogobrojne prijatelje, među kojima su umetnici, biznismeni, advokati, javne ličnosti. Sedeljke kod Branke Aćimović Grčić odavno su postale čuvene u gradu, kako zbog intelektualnih razgovora i prijatne zabave, tako i zbog srdačnosti domaćice, koja svakog gosta dočekuje s neskrivenom radošću.
- Volim stare stvari i na putovanjima uvek kupim nešto lepo. Sitnice nosim u koferima, a krupnije stvari šaljem kako stignem. Nakon jedne izložbe u Berlinu posetila sam prijatelje koji se bave kupoprodajom starog nameštaja. Rekla sam im da mi obavezno pošalju nešto interesantno kada budu imali, jer to često rade za jednu beogradsku antikvarnicu. Tako sam dobila komodu iz koje se izvlači pisaći sto, a specijalno je rađena za jednog nemačkog grofa. Sertifikat i ugravirana pločica sa njegovim imenom zašrafljeni su na poleđini. Komoda je preteška, u kuću je moralo da je unese petoro ljudi - priseća se Branka.
Pre nego što je kupila kuću, slikarka je živela u stanu gde je sav nameštaj bio od ratana. Kasnije se zaljubila u komadni nameštaj i antikvitete. Ova dama je još u detinjstvu istančala svoj ukus u staroj, imućnoj i veoma uglednoj sarajevskoj porodici. Otac joj je bio pilot Kraljevine Jugoslavije, a deda predrat-ni vlasnik pilane. U porodičnom vlasništvu imali su i prvu fabriku parfema u gradu na Miljacki.
Našu ekipu je dočekala voćnim kolačem po receptu svoje bake.
- Još kao dete sam navikla na udoban život, ali i luksuz. Imala sam izobilje čokolada i uvoznog voća u kući, što je tada bila retkost. Ali, nikada nisam bila sebična, svoje slatko blago uvek sam rado delila sa svom decom. U vreme stare Jugoslavije, 1941, moj tata Anton Matić je iz Rajlovca prevozio avione i naše pilote u Englesku, na obuku. S vremenom je prestao da leti za Britaniju i posle rata prebacio se u službu kod jugoslovenskog maršala. Avionima i plavim vozom, kojim je kasnije upravljao, mama i ja smo obišle čitavu

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.