Europapress Izdanja
OK!
Broj 52
Kuhinja Maše Rebić
Devojka sa obale mora
Atraktivna spisateljica, čiji se romani prodaju u vrtoglavim tiražima, uskoro objavljuje treću knjigu, a pored britkog pera jednako vešto koristi i šerpe, baš kao i njen deda, koji je sjajno kuvao i pisao špijunske romane
Piše: Slavica Trajković
Photo: Marija Ćalić
Pošto potiče iz velike porodice u kojoj su muškarci ravnopravni za šporetom i sa suprugom Branislavom (43) gaji zajedničku naklonost prema moru i morskim specijalitetima, Maša Rebić (33) u kuhinji ne greši i sebe vidi kao pravu domaćicu. Ova atraktivna i sofisticirana spisateljica je svojim britkim romanima Sponzoruše i Devojke iz kraja uzdrmala našu javnost. Iz štampe joj uskoro izlazi treća knjiga, uveliko piše četvrtu, ali i dalje radi sve što je i pre. Kuva, odlazi na pijacu i podiže decu, četvorogodišnjeg Andriju i jedanaestomesečnu Katju.
- Prvo sam kupovala kuvare, jer kada se udaju, žene su pune entuzijazma i žele sve da nauče. I zvala sam mamu svaki čas. A danas imam teoriju - ili si kuvar, ili nisi. Ja potičem iz kuvarske porodice - objašnjava Maša. - Dve godine posle mog rođenja, moji su dobili blizance, dečake. Jedan od njih je od kuvanja napravio životni poziv. Radi kao šef kuhinje u uglednom beogradskom restoranu. Kad sam počela da kuvam, imao je običaj da se umeša. Sećam se, jednom mi je, dok sam spremala rižoto, sav iznerviran, rekao: Sklanjaj se odatle, skrnaviš taj pirinač! Od njega sam dosta naučila, kao i od tate Predraga. I on sjajno kuva. Za Novu godinu je doneo silne salate, prebranac, pečenje, čak je i pogaču umesio. A mama je neprevaziđena u pripremanju mediteranske hrane.
U Mašinoj porodici su oduvek kuvali i muškarci i žene, pa je od tih sjajnih kuvara teško izdvojiti nekoga, jer su svi zanimljivi. Ali, smatra Maša, mama Neva se ističe po istrajnosti i doslednosti kojom isprati svako jelo. Zato i danas njoj prepušta sve ono od čega bi stan mogao dugo da joj miriše na crni luk, a najpre salatu od hobotnice. - Suprug i ja retko jedemo meso, a naš sin ga uopšte ne jede. Imam sreće da mi je muž odrastao pored mora, pa smo istomišljenici po pitanju izbora hrane. Nemamo mi ništa protiv mesa, ali kada rasteš uz mediteransku hranu, teško ćeš mu dati prednost - kaže Maša.
A zna se, detinjstvo je često presudno po pitanju izbora načina ishrane u budućnosti.
- Kada sam bila mala, letovala sam po dva meseca u Primoštenu, kod maminih roditelja. Sećam se sveže ribe na stolu, hobotnica, škampa. Njih smo jeli iz lonca, na kilograme, onako zajedno, jer baka nije imala vremena da nam stalno postavlja tanjire. Imala je veliku familiju i sedmoro unučića preko leta. Meni su ti dani ostali u najlepšem sećanju -
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
