Europapress Izdanja

OK!
Broj 48

Moj dom: Dragana Mijušković

Otmeni saloni za trubače

U prostranom stanu u centru prestonice maštovita slikarka nastoji da kćerki Uni, sinu Urošu i unuku Andreju, koji žive u inostranstvu, dočara pravu porodičnu atmosferu, a brojnim prijateljima često priređuje žurke iznenađenja, uz trbušnu plesačicu ili muzikante

Piše: Tanja Nikolić
Photo: Marija Ćalić

Prostrani salonski stan pun antikviteta i raskošnih komada nameštaja dom je slikarke Dragane Mijušković. Brojne slike i ikone, kao i starinski predmeti izuzetne lepote, veoma vešto su uklopljeni i već na prvi pogled svedoče o umetničkom senzibilitetu vlasnice. Svaki komad u ovoj kući deo je mog života i podseća me na neku situaciju. U ovom stanu sam već više od tri decenije, i dosta stvari sam donela s brojnih putovanja po svetu, a mnogo toga je i nasleđeno od roditelja. Meni nije toliko važan neki određeni deo nameštaja, nego celina, ta toplina i ušuškanost koju osećam svaki put kad dođem kući. Volim da je sve na svom mestu, uredno. Jer glava mi je puna slika, mozak stalno radi, a ako bi još okolo bio nered, ne znam kako bih izdržala - otkriva nam Dragana.
Odrasla je u tradicionalnoj srpskoj porodici. Otac Jovan i majka Ružica veoma su poštovali sve običaje i pravoslavne praznike. Uvek su ručali zajedno, za sto je prvo sedao otac, zatim ostali ukućani, a posluživala ih je žena, koju su doživljavali kao člana porodice. Dragana danas želi da taj duh prenese na svoju decu, mada oboje žive u inostranstvu. Kćerka Una je u Londonu, i desna je ruka trećeg čoveka u Britiš Telekomu, a sin Uroš već godinama radi u Međunarodnom sudu pravde u Hagu.

Alžir-Peking
Iako ne dolaze često u domovinu, Dragana se trudi da im, kad god su u Beogradu, pruži osećaj ognjišta. Najlepše je kad se svi okupe oko bogato postavljene trpeze. A najveća radost joj je Unin dvanaestogodišnji sin Andreja, koji joj veoma nedostaje jer s mamom živi u Londonu.
- Iako oni trenutno nisu tu, to mi ne smeta da ovaj prostor osećam kao pravi dom. Svi moji prijatelji vole da dođu, jer kažu da ovde osećaju toplu porodičnu atmosferu, pa im često priređujem različita dešavanja i žureve, na kojima se svi dobro provedu, a ja najbolje, naročito kad im pripremim neko posebno iznenađenje.
Tako je Dragana jedne godine angažovala trbu šnu plesačicu, koja je jednostavno izronila iz mraka i zanosno plesala, a drugi put je dovela trubače. Oni su izlazili jedan po jedan, svaki iz druge prostorije, i svirkom oborili prisutne s nogu. Za neko od narednih druženja planira čitanje poezije, u nekom intimnijem intelektualnom krugu, po ugledu na nekada šnja soarea. A kao svaka dobra domaćica, uvek pripremi i dobru klopu, od kuskusa, egzotičnih kineskih ili indijskih jela, do zanimljivih kanapea, dok su gosti u obavezi da

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.