Europapress Izdanja

OK!
Broj 44

Kuhinja Jagode Jorge

Tanjir čistog zdravlja

Profesorka medicinskog fakulteta i slavni dijetetičar, suprotstavljajući se tezi da vegetarijanstvo podrazumeva dug i kvalitetan život uživa u bifteku i prasetini jednako koliko i u povrću, dok čokoladu gricka kad god joj se prijede, a ne samo kad želi da popravi raspoloženje

Piše: Boris Jakić
Photo: Marija Ćalić

Zbog izuzetnih rezultata u oblasti zdrave ishrane, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu i poznati dijetetičar Jagoda Jorga (55) postala je poznata i van granica naše zemlje. Njeni saveti i znanje pomogli su mnogima da kvalitetnije žive, otklone metaboličke probleme i oslobode se anoreksije i bulimije. Ono što savetuje drugima primenjuje i lično: hrani se raznovrsno i ni u čemu ne preteruje. Dobar obrok voli da zalije čašom vina, a čokoladu jede kad god poželi.
- Počela sam da kuvam kad sam rodila kćerku Anamariju. Imala sam dvadeset jednu godinu i veliku želju da detetu pružim kvalitetnu ishranu. Dotad nisam pokazivala interesovanje za kuhinju. Moja mama Jovanka bila je sjajna kuvarica. Svakog dana je pravila posebno hranu za mene, drugačiju od one za ostale ukućane, jer sam bila veoma probirljiva. Kasnije, kad sam rodila i sina Aleksu, s fakulteta sam trčala kući kako bih deci spremila kvalitetan obrok.
Suprotno uvreženom mišljenju da vegetarijanstvo garantuje dug i zdrav život, doktorka Jorga upozorava da je ljudskom organizmu za optimalno funkcionisanje neophodno meso u ishrani.
- Vegetarijanstvo je u zapadnu civilizaciju stiglo u vreme hipi pokreta, kad su mladi ljudi išli u Indiju. Problem je nastao kad su se vratili kućama. Mnogi od njih su postali anemični zbog usvajanja novih navika. Indusi najčešće jedu sirovo voće i povrće, na kome se nalaze bakterije, inače veliki rezervoari vitamina B12, koji reguliše proces varenja. Pošto u zapadnim zemljama voće i povrće u supermarkete stiže isprano i očišćeno, na njima nema bakterija. To nije vic, već naučno dokazana istina. Često volim da kažem da je čovek postao onog trenutka kad je majmun sišao s drveta i počeo da lovi. Meso nije korisno samo zbog belančevina. Ono je bogato gvožđem, cinkom i folnom kiselinom, elementima neophodnim za zdravlje organizma. Prema najsvežijim statistikama, između jedan i jedan i po odsto svetske populacije upražnjava vegetarijanstvo.
Višedecenijsko iskustvo i znanje iz oblasti regulisanja metabolizma pomogli su joj da na jednostavan način definiše pojam zdrave ishrane.
- Najbolji recept za zdravu ishranu i dug i kvalitetan život jesu umerenost i raznovrsnost. To zvuči jednostavno, ali u praksi je to nekada najteže postići. Protivnik sam bilo kakve apstinencije u ishrani. Ništa nije zabranjeno, ali ni u čemu ne treba preterivati. Pravilno je u organizam unositi što više hranljivih materija sa što manje kalorija. Za

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.