Europapress Izdanja

OK!
Broj 43

Moje putovanje

Adelaida

Željko Samardžić, koji se proslavio pevajući o ljubavi, u dalekom australijskom gradu uživao je uz okean, ali je bio i te kako oprezan jer ima loša iskustva sa morskim strujama, nikako nije pristao da vozi kola levom stranom, i veruje da će se na najmlađi kontinent vratiti koncertom u čuvenoj Sidnejskoj operi

Mislim da je Australija najlepši kontinent. Moj četvrti boravak tamo, tačnije odlazak na koncertnu turneju i odmor u martu, iskoristio sam da obiđem i neka nova mesta, poput petog grada po veličini, Adelaide, prestonice Južne Australije. Ovaj milionski grad, sa lukom u zalivu Sent Vinsent, u predgrađu je naslonjen na Lofti Rejndžs, delove velikog planinskog lanca.
Kolevka medijske imperije Indijski okean klimu čini izuzetno prijatnom, takoreći mediteranskom, pa se u blizini Adelaide, u dolini Barosa, nalazi više od trideset vinarija. Čitav kraj je poznat po proizvodnji vrhunskih vina koja, što je možda kod nas malo poznato, spadaju u najkvalitetnija na svetu. U Adelaidi je i veoma cenjen univerzitet, sa tradicijom od sto dvadeset pet godina. Verovatno zbog brojnih studenata u njemu se oseća mladalački duh. Poznato je i da je medijski magnat Rupert Mardok svoju imperiju počeo da stvara upravo tu, u Adelaidi.
Likovi iz mladosti Odseo sam u tipičnom malom engleskom hotelu, opasanom zelenilom. Sve je neverovatno čisto i uređeno, a papagaji raznih veličina i boja lete oko vas dok pijete kafu u bašti. Rečju, fantastično.
Tu sam sreo neke Mostarce, zovu se Cojla i Ćućak, dragi likovi iz moje rane mladosti. Danas oni imaju već unuke, i u nekom su drugom životnom filmu. Drago mi je što su se snašli. Imaju po dve kuće, a i deca im se lepo snalaze.
Vikend ludilo Svi vreme provode tako što po ceo dan rade. Ali kada dođe subota, to je njihov trenutak. Može se videti masa pijanih mladih ljudi po ulicama. Dopalo mi se što po njihovim klubovima, u koje sam izlazio, nema di-džejeva kao kod nas, već ide živa svirka. Sjajni bendovi koji odlično zvuče. I to u svakom lokalu. A klubovi inače nisu nešto veliki. Primetio sam da mnogo ljudi čeka ispred u redu da uđe. To me je vratilo u sedamdesete godine, kada je živa svirka bila aktuelna i kod nas. Kada su se mnogi zaljubljivali u muziku, i uz nju.
Seljak u gradu Video sam se sa jednom prijateljicom koja mi je ponudila svoja kola na kori šćenje, jer sam imao nekoliko slobodnih dana, ali se nisam usudio da sednem za upravljač. Nikako ne bih smeo da vozim levom stranom, mada Australijanci kažu da se čovek začas na to privikne. Jer, najveća je opasnost s koje strane da propustiš kola. Ništa manje opasno nije ni kada prelaziš ulicu. Ne znaš da li da gledaš levo ili desno. Čitava operacija prelaska izgleda otprilike kao kad seljak kod nas dođe u grad, pa je u strahu od automobila. Tako se mi Evropljani ponašamo u

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.