Europapress Izdanja

OK!
Broj 43

Moj dom: Adžaj Svarup

Meditacija u Pašićevom salonu

Njegova ekselencija ambasador Indije, posle višegodišnjeg diplomatskog službovanja na različitim stranama sveta, lako se adaptirao na Beograd i njegove specifičnosti, a, osim u druženju s prijateljima, najviše uživa u trenucima koje provodi u svojoj rezidenciji koja je početkom dvadesetog veka pripadala slavnom srpskom političaru

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić

Ambasador Indije Adžaj Svarup je veoma skroman čovek. Diplomata je već dugi niz godina i stalno se seli s kraja na kraj planete, ali nije nimalo zahtevan kad je reč o uslovima za život. U svakoj kući u koju se preseli potrebni su mu jedino kutak za meditaciju i bežični internet. Iako ga je priroda posla naučila da se navikne na svaku zemlju u koju dospe, za Beograd kaže da mu se dopao već prvog dana i to kada je iz aviona ugledao zelena polja, male kuće i reke. Najjači utisak na njega su ostavili ljudi zbog otvorenosti i srdačnosti, pa iako cela rezidencija prijatno miriše na indijske začine, oduševljen je kajmakom.
Živi na Topčideru, u kući koja je bila vlasništvo Nikole Pašića, jednog od najvećih srpskih državnika. Na početku dvadesetog veka ovo zdanje je bilo prilično udaljeno od grada, i zvanično je služilo kao lovački dom. Istorijske intrige kažu da je Pašić u njoj održavao i najosetljivije sastanke u prelomnim trenucima srpske istorije, kao što su aneksiona kriza i pripreme za ratove, balkanske i Prvi svetski. Zgrada je bila pogodna da u nju dolaze ne samo srpski političari, već i tajanstveni gosti iz inostranstva, koje beogradska čaršija nije trebalo da vidi. Najveće legende o Pašiću upravo su i povezane s njegovim misterioznim vezama širom sveta. Ko zna kakve bi sve tajne mogli da nam ispričaju zidovi ovog zdanja samo kada bi mogli da govore. Čini se da je baš ovakva kuća pravi dom za jednog diplomatu.
Gospodinu Adžaju Svarupu dopada se baš zato što ima sopstvenu istoriju, i što je veoma stara. Kraj je miran i tih, a dvorište je pravi mali park.
- Nekada je ovo bila lovačka kuća Nikole Pašića, a u to vreme ovaj kraj nije ni pripadao Beogradu. Danas su u komšiluku uglavnom rezidencije ambasadora, tako da nema buke, često se čak ne čuje nikakav zvuk osim vetra u krošnjama drveća. Kuća je veoma lepa spolja i iznutra. Gotovo ništa nisam poželeo da promenim. Enterijer sam upotpunio jedino slikama i ukrasima koje sam doneo iz domovine - kaže njegova ekselencija.

Harmonija razlika
U salonu pažnju privlače velike, ručno izrađene kutije za nakit, zlatni svećnjak grandioznih dimenzija koji se pali na verske praznike, kao i reprezentativne figure Bude. Na kaminu su skulpture iz Južne Afrike i porculanski tanjiri iz Holandije, drage uspomene iz zemalja u kojima je ambasador ranije živeo.

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.