Europapress Izdanja

OK!
Broj 43

Kuhinja Biljane Vilimon

Prstima se najbolje klopa

Intrigantna slikarka i autorka TV emisije Galerija tajni, posle iskustva s bulimijom i anoreksijom odlučila je da se prepusti bezuslovnom uživanju u gastronomskim pustolovinama, tokom kojih je otkrila da parizer divno miriše, a da je moča znak prepoznavanja istinskih gurmana, kakvi su bili njeni roditelji i ujak Ratko Dražević

Piše: Zorica Zarić
Photo: Marija Ćalić i Branko Pantelić

Za Biljanu Vilimon, poznatu slikarku i autorku kultnih televizijskih emisija, hrana predstavlja užitak. Toliki da, pre nego što okonča jedan, uveliko se raduje sledećem obroku. Zbog dobrog zalogaja spremna je da ujutru ustane iz kreveta, pojede nešto ukusno i opet se vrati u carstvo snova.
- Dugo nisam umela da uživam u hrani, mrljavila sam za stolom, jela samo po moranju. Bila sam preterano mršava, zbog čega su se moji roditelji veoma ljutili. Oni su bili veliki gurmani, i tim pre nisu razumeli moj odnos prema onome što imam u tanjiru. Ipak, desilo mi se da sam u dva navrata prolazila kroz faze bulimije i anoreksije, a da to nisam ni znala. Danas shvatam koliko je to opasno i da se u tim periodima treba obratiti i psihijatru. Imala sam sreću da me u takvim trenucima podrže najbliži. Vodili su računa o mojim obrocima i nisu mi dozvolili da zastranim - kaže Biljana Vilimon.
Studentske dane na Akademiji likovnih umetnosti pamti po ukusu parizera.
- Moji roditelji su prezirali suhomesnate proizvode, u našoj kući to se nikada nije jelo. Zato sam na pauzi, umesto na ručak kod mame, išla po svoju porciju nezdrave, ali tako ukusne hrane. Jela sam rukama prljavim od boja, i to mi je bilo tako slatko, da mi taj parizer i sada miriše - priseća se slikarka i priznaje da joj se ova mala podvala kasnije osvetila.
- Kada sam i sama postala majka, ni ja Aleksandri nisam dozvoljavala da jede salame i kobasice, pa se njima oduševljavala u radnji, baš kao i ja nekada. I dok je ona uzdisala ispred vitrine, mene je hvatala panika da će ljudi pomisliti kako sam cicija i neću detetu da kupim hranu - ističe Biljana.
Iako je odrasla pored okorelih gurmana, u mladosti nije dobila želju da umesto kičice u ruke uzme varjaču.
- Bila sam suviše apstraktna za kuhinju, pa je kuvala moja mama koja je to volela. S obzirom na to da je moj ujak Ratko Dražević obožavao da s društvom sedi u Maderi, pola kafane je jelo ono što bi mama spremila njemu. U mojoj kući se gajio kult klope, nikada se jedno jelo nije jelo dva dana, to sam samo ja mogla da radim, i Ratko je često govorio u šali: Dajte Biljani ono od juče. Mnogo hrane se i bacalo. Sećam se kako je ujak znao da kaže: Što volim kada otvorim frižider i vidim sedam jela, pa razmišljam šta bih, a onda lepo odem u ‘Maderu’ na ručak. Ali, volela sam tu njegovu bahatost i verovatno otada, kad kažem hrana, imam

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.