Europapress Izdanja
OK!
Broj 43
Moj orman: Ivana Knežević
Ostvareni ljubičasti snovi
Atraktivna glumica Pozorišta na Terazijama u detinjstvu je sanjala o brodvejskim mjuziklima i kabaretskim kostimima, privatno se oblači jednostavno i vrlo elegantno, u garderoberu ima kolekciju večernjih haljina, od prvog honorara je kupila bundu, a glavni stilista joj je dečko koji joj je i otkrio da joj najbolje stoje modeli Dženifer Lopez
Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marko Krunić
Dok nije počela da igra u Pozorištu na Terazijama, Ivana Knežević je obožavala štikle. Svuda je išla na visokim potpeticama, čak i u kući ih je retko skidala. Kad je zaigrala u prvom mjuziklu, cipele za ples su joj postale sastavni deo radne uniforme, koja se nosi od ranog jutra, kad počinju probe, do kasno u noć kad se završavaju predstave.
- Po čitav dan nije bilo šanse da skinem cipele i što je najgore, skoro neprekidno sam igrala na štiklama. Sad odjednom najviše volim baletanke. Kupujem najrazličitije boje i modele, a često nosim i patike.
Ivana igra u gotovo svim predstavama Pozorišta na Terazijama, svaki dan je na poslu i više vremena provodi na sceni nego kod kuće. Kao član ansambla doprinela je da u Beogradu pozorište ponovo postane atrakcija zbog koje se ispred blagajni čeka u redovima. Briljirala je u mnogim predstavama, među kojima su Heroji, Čikago i Kabare.
Kao devojčica maštala je o ulozi u nekom brodvejskom mjuziklu i plesu u kabaretskim kostimima. Obožavala je marabue od perja, šljokice, perike a najvi še Lajzu Mineli u Kabareu.
- Dešavalo se da nas na nekoj predstavi od početka do kraja tera maler. Tako je jedno veče izvođenje Kabarea bilo otežano zbog učestalog pucanja štikli i cepanja kostima. A pre nego što smo izašli na scenu činilo nam se da će to biti jedna od boljih predstava. Tom prilikom sam uspela da pokidam dugačke rese na haljini. Nekim čudom toliko su se umrsile da smo se Slobodan Stefanović i ja skoro vezali u čvor. Načisto smo pokvarili koreografiju za jednu numeru. Kad sam videla da mlataranje nogama ne pomaže da se rese raspletu, pokidala sam ih štiklom. Kostimi su inače veoma vešto napravljeni, od kvalitetnih materijala, ali uvek nešto može da pođe naopako. Pitam se kako je moguće da su oni za Čikago još uvek čitavi. Toliko se igralo u njima, a nijedan nije nošen čak na ni prepravku. Još izgledaju kao novi.
Ipak, Ivani su najneudobnije perike.
- Dopada mi se kako mi stoje, ali najviše bih volela da sve predstave igram bez veštačke kose. Pod reflektorima je jako toplo, a treba sve vreme plesati. Osećam se kao da usred leta imam zimsku kapu na glavi.
U Ivaninom garderoberu nema kabaretskih kostima, perika, šešira, ni baroknih haljina. Ne oblači se ekscentrično, ali obožava jednostavnu, elegantnu odeću.
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
