Europapress Izdanja

OK!
Broj 43

Kuhinja Slobodana Milosavljevića

Zdrava hrana sa srpskih njiva

Ministar poljoprivrede i njegova supruga Katarina odlično spremaju i najkomplikovanije kulinarske specijalitete, pa iako nemaju baš mnogo vremena za kuvanje, u njemu istinski uživaju vikendom ispunjavajući želje kćerke Dorotee i sina Konstantina

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Branko Pantelić

Za četrdesetdvogodišnjaka, koji je u dva mandata bio ministar i obavljao funkciju predsednika Privredne komore Srbije, poslednje u šta bi čovek mogao da poveruje, jeste da ume savršeno i da kuva. Zbog fenomenalnih kulinarskih majstorija koje joj je na početku braka suprug spremao, Katarini Andrić Milosavljević bilo je toliko neprijatno da je i sama ušla u kuhinju i savladala pripremu najkomplikovanijih specijaliteta. Ali i pored svog njenog truda, Slobodan je i dalje neprevaziđeni majstor za roštilj koji s velikom strašću pravi za nju, sina Konstantina i kćerku Doroteu. A kad za to nema vremena, onda porodicu odvede u jedan od najpoznatijih restorana - Maderu.
Ministar je Katarinu, nekadašnju urednicu Dnevnika na RTS-u, danas savetnicu za odnose s javnošću Direktorata civilnog vazduhoplovstva, prvi put video u Bonafidesu. U tom studentskom klubu, popularnom osamdesetih godina, upoznao ih je njen školski drug Bojan, koji je tada sa Slobodanom bio u vojsci u Valjevu.
- Bilo je veliko i veselo društvo. Odmah sam primetila kako simpatični, visoki mladić ne skida pogled sa mene, ali nisam mnogo obraćala pažnju na to. Iz Bonafidesa prešli smo na Tašmajdan u Šansu, koja je vrvela od mladih ljudi. Kako je veče odmicalo, Slobodan i ja smo nalazili sve više zajedničkih tema. Nekih trenutaka se i danas sećamo. Te noći me je ispratio do kuće, a onda je do kraja vojnog roka stalno izmišljao razloge, da kao pisar, dolazi u Beograd sa nekom poštom. Bio je april 1984. godine. Zaljubili smo se - priča Katarina.
Posle više od dve decenije oboje kažu kako su imali sreće da se sretnu na vreme i zajedno odrastu. U njihovoj vezi sve se dešavalo spontano i prirodno. Nisu gušili jedno drugo, niti sputavali u ličnim odlukama. Dopunjavali su se i uzajamno podržavali.
- Posle tri godine braka hteli smo da imamo i dete. Želja nam se odmah ispunila. Našem sinu je kasnije smetalo što je sam. Objašnjavao nam je zbog čega želi sestru. Osim što je odredio pol deteta, rekao nam je kako devojčica mora da ima plavu kosu i oči, da bude slatka i da se sutra rodi.
Katarina i Slobodan su čvrsto odlučili da sinu ispune želju, ali to im je uspelo tek nakon dve godine. Devojčica je bila baš onakva kako ju je brat opisao.
- Veoma smo srećni roditelji. Konstantin i Dorotea su dobra deca, vesela i iskrena. Trudimo se da kod njih razvijemo one vrednosti kojima su nas učili naši roditelji - da

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.