Europapress Izdanja

OK!
Broj 42

Zorica i Spasoje-Paja Krunić

Vračarski pogled na beogradske krovove

Poznati srpski arhitekta i njegova supruga uživaju u potkrovlju koje je on projektovao po njihovoj meri, ali i oštrim okom posmatraju grad

Piše: Tanja Nikolić
Photo: Marija Ćalić

Iz potkrovlja poznatog arhitekte Spasoja-Paje Krunića pogled se širi na beogradske krovove i Hram svetog Save. Domaćin i njegova supruga Zorica najviše vole toplo vreme, jer onda može da se sedi napolju na terasi. Uoči porodične slave, Đurđevdana, tamo iznesu sobno cveće i osećaju se kao da su u botaničkoj bašti.
- Svaki slobodan trenutak provodimo tu. Jutra su divna, a sunčevi zraci sve pozlate. Imam utisak da čitav kraj zablista. A i zalazak je čaroban: sunce se gubi u krošnjama ogromnih stabala koja proviruju između kuća. Čovek prosto ne zna koji je trenutak lepši - otkriva Spasoje.
Krunići su se u ovaj neobični prostor, koji je domaćin radio po sopstvenim nacrtima, uselili 1996, u vreme velikih demonstracija oko krađe lokalnih izbora. Paja u šali kaže da bi i prostor bio belosvetski da su i pare bile takve, ali ne krije da su zadovoljni postignutim.
- Počeli smo korak po korak, jer je valjalo poštovati zakonsku regulativu koja nalaže da se ne remeti spoljašnji izgled zgrade. Bilo mi je veoma važno da prostor bude otvoren i da se stekne utisak što veće površine, jer smo prethodno živeli u garsonjeri od dvadeset devet kvadrata. Istina, ona je bila toliko dobro uređena da i danas ne mogu da je prežalim. U to vreme nije bilo mnogo izbora materijala na stovari štima, nabavljali smo ono što je supruga uspevala da pronađe. Pošto su tada mesecima trajali građanski protesti, kao visoki funkcioner najveće opozicione stranke, SPO-a, bio sam angažovan po čitav dan. Zato je veliki deo obaveza oko stana i dogovore sa majstorima na sebe preuzela Zorica - veli Spasoje.
Zorica pak kaže da joj se stan činio najlepšim kada u njemu nije bilo ničega - oko sebe je imala samo prostor, a pod sobom sveže lakiran parket. Oboje su velike estete i kolege, pa im nije bilo teško da pronađu odgovarajuća rešenja za novi dom. Sačinili su ga bez plakara do plafona i kabastih stvari, ali su se postarali da njihov pas, engleski seter Ami, ima dovoljno mesta za kretanje i igru. Nažalost, taj lepi lavrok, kome su oboje bili veoma privrženi, preminuo je prošlog februara, i sada ga se često sa setom sećaju. Nemaju, međutim, snage da uzmu novog psa, jer im se čini da je Ami, koji je s njima proveo punih petnaest godina, nezamenjiv.
I Spasoju i Zorici dom je veoma važan, čini im se da se u njemu sabira čitav život, da odatle sve počinje i da se tu sve završava.
- Ukoliko čovek tu nema osećaj sigurnosti, i u duševnom i u duhovnom smislu, a ne samo u materijalnom, onda ne može da bude uspešan i ispunjen. Može da se

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.