Europapress Izdanja

OK!
Broj 42

Kuhinja Milića Vukašinovića

Doktor za kafanska preterivanja

Slavnom muzičaru, majstoru dobrog štimunga i velikom šarmeru, posle brojnih kulinarskih pustolovina tokom kojih je kavijar jeo kašikom, iz tegle, kao džem i podrigivao u salama otmenih hotela, najviše prija kad sa budućom suprugom Ninom, koju je nedavno zaprosio, obraduje nepca roštiljskim specijalitetima

Piše: Tanja Nikolić
Photo: Branko Pantelić

Prilog je prilog, a meso je jelo, gastronomska je filozofija Milića Vukašinovića. Popularni Doktor za rokenrol kaže da je tipičan predstavnik Balkana, pa su u njegovom jelovniku najzastupljeniji specijaliteti od svinjetine i teletine, iako bi, tvrdi, bilo poželjno da dotična krava nije pretrčala maraton. Ipak, retko kad odbije da proba neko novo jelo.
- Moji roditelji i svi preci potiču sa crnogorskih planina, gde magarac slomi nogu kad se penje. Logično je da su tamo ljudi vekovima jeli samo meso. Uostalom, i u prvobitnoj ljudskoj zajednici lovile su se životinje, a ne boranija. I pošto je bilo hladno, raspalili su vatru, a komad mesa je upao u taj žar i ispekao se. Bilo je to, uz točak, jedno od najvažnijih civilizacijskih dostignuća. I nekako celog života najviše volim upravo roštilj - otkriva Milić.
Njegove nevolje s hranom počele su od pelena, pošto je rođen s kolitisom, ozbiljnim oboljenjem stomaka koji odbija da vari hranu. Pošto su lekari Mićinoj majci Rosi rekli da za takav zdravstveni problem nema leka, posavetovali su je da pokuša sa odabranom, dijetalnom hranom.
- Neko joj je rekao da proba s pasiranom šargarepom i pire krompirom, pa sam prve tri godine samo to jeo, svakog dana. Pošto sam imao brata i sestru, za vreme obroka morali su da me vode u drugu sobu, jer ne bih odoleo iskušenju, kad ih vidim da jedu pržena jaja, viršle i ostale poslastice meni strogo zabranjene. Kasnije mi se stomak malo stabilizovao, ali sam od majke nasledio gastritis, a od oca čir na želucu.
Vukašinovići su bili dobrostojeća familija u Sarajevu. Glava kuće Radisav bio je sudija, majka je radila u banci, ali je troje dece valjalo hraniti i oblačiti, pa se Mići nekako uvek činilo da je na trpezi malo mesa.
- Sećam se da smo za svaki ručak dobijali po komadić, imao sam utisak da ga je uvek bilo premalo i da sam mogao sve sam da pojedem. Naravno, nikad to nisam uradio, ne bi bilo fer prema ukućanima, ali sam u detinjstvu ostao željan mesa. Prvi put sam ga se pošteno najeo tek kad sam došao do nekih svojih para.
Kad su roditelji otkrili da je Mića veoma muzikalan, sa šest godina hteli su da ga upišu na časove violine. Odbio je s gnušanjem. Nešto kasnije počeo je da svira bubnjeve, a otac je, potpuno zaprepašćen, saopštio majci: Ode Mića u Cigane!, jer je stalno zamišljao scenu s mečkom i bubnjarem koji je

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.