Europapress Izdanja
OK!
Broj 42
Kalina Kovačević i Kokan Mladenović
Maratonci trče u pozorištu
Talentovana glumica i uspešni reditelj, pripremajući dramski tekst Dušana Kovačevića na osnovu kojeg je Slobodan Šijan 1982. snimio kultni film, spremni su na iscrpljujuće probe na Terazijama uvereni kako im je za uspeh i teatarsko oživljavanje Đenke i Topalovića, osim dobre atmosfere, potrebno i mnogo odricanja
Piše: Boris Jakić
Photo: Dalibor Danilović
Kad se premijerna publika bude smestila u tri stotine pedeset udobnih stolica Pozorišta na Terazijama, presvučenih crvenom čojom, i kad se pogase svetla, a glasovi stišaju u šapat, nastupiće dvosatno dramsko, muzičko i baletsko putovanje kroz vreme. Umetnički turistički aranžman organizuju reditelj Kokan Mladenović i stotinak glumaca, igrača i članova orkestra. Kultna drama Dušana Kovačevića Maratonci trče počasni krug, oplemenjena songovima za potrebe mjuzikla, čija se premijera očekuje devetnaestog ili dvadesetog maja, sprema se sa zavereničkom strašću. Osam sati dnevno, nekada i duže, uvežbavaju se dijalozi i songovi, scenski pokret i mimika. Uprkos šalama i, na prvi pogled, opuštenoj atmosferi, vlada čvrsta disciplina. Svima je stalo da se pozorišno čitanje Maratonaca kvalitetom i popularnošću približi filmskom remek-delu Slobodana Šijana iz 1982. godine.
- Posle velikog uspeha Čikaga dogovarao sam se s upravom pozorišta da radimo domaći mjuzikl. Onda smo došli na ideju da to budu Maratonci koji su stekli ogromnu slavu zahvaljujući Šijanovom filmu - kaže režiser Kokan Mladenović. - Dramski tekst je i danas veoma aktuelan. Dok smo radili Čikago, trudili smo se da to bude angažovana predstava, koja kroz sliku gangsterskog grada govori o devijacijama u današnjem vremenu. Podnaslov originalne drame Dušana Kovačevića je Desni profil Beograda. Ta industrija smrti, proizvodnja ratova i grobalja, od koje se neki okoriste toliko dobro da žive savršeno, dok svi ostali pate, aktuelna je i danas. Mislim da će publika biti zaprepašćena originalnim delovima teksta Dušana Kovačevića kojih nema u filmu, a koji govore o agresivnosti porodice Topalović, njihovom konzervativizmu i suludom pozivanju na staro. U tom kontekstu jeziva parola Smrt je jedini sigurni posao dobija sasvim drugo značenje. U predstavu sam ubacio poslednju rečenicu Mirka Topalovića koji kaže: Prevazišli smo ovaj grad i zemlju. Sposobni smo da sahranimo čitav svet.
Kao u svim dobrim umetničkim projektima, uloge su birale glumce, ne oni njih. Četiri dana filtracije na audiciji rezultovalo je selekcijom dramskog drim tima. Topalovići su: Vladan Savić (Maksimilijan), Janoš Tot (Aksentije), Duško Radović (Milutin), Dragan Vujić-Vujke (Laki) i Ivan Bosiljčić (Mirko). Bilija Pitona tumačiće Ivan Jeftović, Đenku Marko
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
