Europapress Izdanja

OK!
Broj 42

Naš dom: Slavica i Vlade Đurović

Savršeni pejzaž košarkaške sreće

Proslavljeni trener, kad se pre nekoliko godina iz Atine vratio u rodni Beograd, uz pomoć supruge kreirao je udoban životni prostor u kome rado ugošćuje brojne prijatelje i decu Ninu i Nebojšu, s kojima evocira sećanja i kuje planove za budućnost

Piše: Tanja Nikolić
Photo: Marija Ćalić

U domu Slavice i Vlada Đurovića već decenijama je sve podređeno košarci. Zahvaljujući njoj bili su u prilici da žive na različitim mestima, najviše u Atini, gotovo dve decenije, odakle su se, prilično teška srca, pre nekoliko godina vratili u rodni Beograd. I oboje priznaju da nije bilo nimalo lako napustiti penthaus od dvesta kvadrata, sa ogromnom terasom, ali nostalgiju za Beogradom nisu mogli da savladaju. Sad su se skućili u centru, pa im je sve nadomak ruke.
- Košarka nam je obeležila život. Imao sam sreću da kao igrač nastupam uz čuvenog Radivoja Koraća, Nikolića, Gordića. Počeo sam sa sedamnaest godina, a kad sam shvatio da nisam među najboljima, u dvadeset petoj sam prestao aktivno da igram. Želeo sam da ostanem u klubu, pa sam postao prvi profesionalac u istoriji OKK Beograda, završio trenersku školu, radio s pionirima i kadetima. U međuvremenu sam se oženio, dobio Nebojšu i Ninu, a ubrzo, na nagovor svog kuma Bogdana Tanjevića, otišao u Tuzlu, da treniram Slobodu Ditu, koja je tada igrala u četvrtoj, republičkoj ligi. Tamo nisam imao nikog, porodica je ostala u Beogradu, a za četiri godine uspeo sam da klub uvedem u Prvu ligu - otkriva autoritativni košarkaški stručnjak.
Iako je taj period privatno teško podneo, pošto je bio odvojen od najbližih, profesionalno je zabeležio velike uspehe koji su mu obezbedili prelazak u Šibenik, gde je velika zvezda bio pokojni Dražen Petrović. Sa Šibenikom je osvojio prvo mesto, a bili su prvaci samo šesnaest sati, jer je Upravni odbor Košarkaškog saveza Jugoslavije, na hitno sazvanoj sednici, doneo odluku da se utakmica poništi, pošto je, navodno, sudija Matijević teško oštetio Bosnu. Ceo grad je stao iza kluba, koji nije želeo da igra utakmicu na neutralnom terenu, pa je u istoriji ostalo zabeleženo da je Đurović bio jedini trener koji je titulu šampiona zadržao samo šesnaest sati. I kasnije je, s drugim klubovima, imao značajne uspehe, ali je nekako sa upravom uvek dolazio u raskorak i najčešće odlazio.
- Živeti sa osobom poput Vlada, koji nikad nije naučio da taktizira i kalkuliše, bilo je prilično teško. Takav je oduvek, što misli to i kaže, iako ta osobina ponekad može da nanese više štete nego koristi - smatra Slavica.

Ceo život u dva kofera
Đurovići su u braku više od trideset pet godina. Želeći da se posveti

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.