Europapress Izdanja

OK!
Broj 41

Moje putovanje

Aleksandrija

Kompozitor Aleksandar Sanja Ilić, lider grupe Balkanika u drevnom gradu na obali Mediterana obišao je tvrđavu napravljenu od ostataka čuvenog svetionika Faros, posetio biblioteku sa više od pet miliona knjiga, probao kamilju džigericu u pikantnom sosu i uživao u raskošnim ukusima orijentalnih poslastica

Dobili smo poziv da Balkanika učestvuje na dva koncerta u Egiptu, u kairskoj i aleksandrijskoj operi, zajedno sa domaćinima, orkestrom kairske Opere i njihovim mešovitim horom. Iza toga je stalo i egipatsko ministarstvo kulture, a zahvaljujući posebnim odnosima naše ambasade, odnosno ambasadora Dejana Vasiljevića i Opere iz Kaira, imali smo veoma dobar termin i tretman.
Prvo iskustvo Zbog saradnje s horom i orkestrom, bilo je to sasvim neobično iskustvo. Čudan je osećaj videti i čuti, na sceni pored tebe, devojke i žene iz hora, zabrađene maramama, kako na srpskom pevaju Plavu pticu, Hilandar i druge moje pesme. To nam je prvo iskustvo s muslimanskim horom, i u početku smo bili obazrivi prema njima, smatrajući da im vera nalaže ponašanje potpuno drugačije od našeg. Ipak, recimo, devojke su kao i sve druge na svetu. Marame nose iz velikog poštovanja prema svojoj religiji, ali veoma često na ulici uz maramu idu farmerke i patike.
Gospel Note mojih kompozicija hor je dobio mnogo ranije, a službenici naše ambasade malo su s njima uvežbavali srpski izgovor. Predložio sam im da ne preteruju s doterivanjem, da se akcenat ipak oseti. Naš dirigent Miroslav otišao je u Egipat dva dana ranije, tako da su na probi, kada smo mi došli, svi već bili savršeno usklađeni. Trenutak kada smo krenuli s probom bio je fascinantan, jer kad smo čuli kako ti raskošni glasovi zvuče, skoro da smo ostali bez daha. Tako je bilo i na koncertu. Završetak je bio kao u crnačkom gospelu, kad se na kraju molitve svi kao u transu njišu i pljeskaju rukama.
Zamalek Pokazalo se, po ko zna koji put, da muzika nema granica, i da je dobra energija u stanju da prodre u srca ljudi, a oni su nam uzvraćali ovacijama.
U Kairu nam je i smeštaj bio neverovatno zanimljiv. Bili smo na Zamaleku, ostrvu na Nilu koje se smatra najotmenijom četvrti. Hotel se nalazi na mestu gde je živela najpoznatija arapska pevačica, čuvena Um Kaltum. Bila je omiljena i poštovana pa su, kad je 1979. umrla, na sahranu došli državnici i najčuvenije ličnosti svih arapskih zemalja, a sahrana je proglašena za najveću svih vremena na Bliskom istoku.
Čudna energija Posle izuzetnog koncerta u Kairu, hor, orkestar i Balkanika krenuli su u drevni grad Aleksandriju. Nastupili smo u tamošnjoj Operi. To je staro i prelepo zdanje. Čim uđete, vidite da iz nje odiše duh davnih vremena, pogotovo onih kad je Aleksandrija bila jedan od vodećih gradova na Mediteranu, polovinom prošlog veka. Tada

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.