Europapress Izdanja

OK!
Broj 41

Moj dom: Vera Jeftimijades Jobst

Salon za damu s floretom

Vrhunska sportistkinja, učesnica velikih evropskih i svetskih takmičenja, posle nekoliko selidbi, zajedno sa trećim suprugom Mariom skućila se u prostranom stanu preko puta Kalemegdana u kome je, osim za vatromet boja, pronašla mesto za nežne uspomene i kolekcije jaja i klikera

Piše: Tanja Nikolić
Photo: Dalibor Danilović

Prostran i udoban stan, s čijih prozora pogled puca na zelene padine Kalemegdana, dok se moćni Dunav tek nazire u daljini, dom je čuvene mačevalke Vere Jeftimijades i njenog supruga, poznatog projektanta Marija Jobsta. Beli zidovi, oplemenjeni brojnim umetničkim slikama, i veliki prozori kroz koje se sunčevi zraci prelamaju pod neobičnim uglovima, daju prostoru finu toplinu, a figurice, zbirke klikera i kamenih jaja, koje domaćica već godinama s ljubavlju sakuplja, ambijent čine još originalnijim.
- Obožavam da budem okružena stvarima koje volim, da su mi nadohvat ruke. Volim da vidim prazan prostor, ali on ipak deluje hladno, kao da u njemu niko ne živi. I prvih meseci posle adaptacije ovog stana zidovi su bili beli, bez ukrasa. Bilo nam je žao da ih upropaštavamo, ali smo kasnije ipak okačili slike, nedostajale su nam - otkriva Vera.
Mario je starosedelac u ovom delu grada, rođen je u susednoj kući, pa je čitav život proveo u istoj ulici. Vera je rođena u srcu Dorćola, u Skadarliji, i majka ju je još kao bebu dovodila na Kalemegdan u šetnju. Posle nekoliko selidaba i života na različitim adresama, kad se udala treći put, za Marija, čoveka svog života, i doselila u ovaj stan, osećala se kao da je ponovo došla kući.
- Kao klinka s Dorćola sam otišla u Baba-Višnjinu i skoro čitavo detinjstvo provela u porti male crkve kod hrama svetog Save. Bilo je to divno iskustvo, ali kasnije, kad smo otišli na Neimar, nisam se prilagodila iako je kraj veoma lep. Mnogo volim ovaj deo grada, bez obzira na gust saobraćaj, gužvu i smog. Navikla sam se na njega i mislim da ne bih mogla da živim u nekom drugom kvartu ili naselju. Jeste da je odavde pogled divan, ali nemam mnogo vremena da u njemu uživam, jer sam svakog minuta svesna da sam živa, i stalno nešto moram da radim. Kad budem stala, znaću da sam gotova.

Diploma za trpljenje
Njena čudesna energija zadivljuje. I danas radi punom parom, a takva je čitavog života. Mačevanje je počela da trenira prilično kasno, s petnaest godina. Pre toga se bavila baletom, bez preteranog uspeha. Kao najpoznatija mačevalka nekadašnje Jugoslavije, osvojila je šesnaest titula državnog prvaka, a oprobala se čak i u muškom finalu, pošto joj žensko nije bilo previ še izazovno. I Marija je upoznala zahvaljujući sportu, zajedno su trenirali, kasnije joj je on bio i trener.
Impulsivna je i veoma nervozna, pa priznaje da joj, kad padne klapna, mozak ode na jednu, a jezik na

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.