Europapress Izdanja

OK!
Broj 40

Ekskluzivno: Branka Džajić

Čekajući svog čoveka

Supruga legendarnog Džaje, koji je ispisao istoriju svetskog fudbala, prvi put otvoreno govori o potresnim detaljima hapšenja, bolnim posetama u zatvoru, neprospavanim noćima provedenim sa kćerkama Draganom i Sanjom i mnogobrojnim prijateljima koji je nisu napustili u najtežim trenucima

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Jelena Mandić i privatni album

Supruga najboljeg srpskog fudbalera u proteklih pedeset godina, direktora svih reprezentacija Srbije i potpredsednika FSS Dragana Džajića, od petog februara svakog trenutka očekuje da se njen muž pojavi na vratima, ubeđena u njegovu nevinost. Ali slavno levo krilo Crvene zvezde, koga su odavno prozvali magom fudbala, još je u pritvoru pod optužbom da je učestvovao u novčanim malverzacijama prilikom transfera Gorana Drulića u špansku Saragosu. Istog dana su privedena još dvojica nekadašnjih visokih funkcionera najtrofejnijeg domaćeg kluba: Vladimir Cvetković i Miloš Marinković, zbog sumnje da su učestvovali u falsifikovanju potpisa i bespravnom prisvajanju pet miliona evra sa Drulićevog računa.
U kući Džajićevih neprekidno zvoni telefon. Iako još pod stresom, Branka svaki put diže slušalicu. Opisujući hapšenje, jedva zaustavlja suze: Nemojte da pišete da plačem, a moram, jer me nepravda mnogo pogađa. Iako vidno smršala, uporna je u borbi da skine ljagu sa supruga. Zbog njega, kćerki Dragane i Sanje, zbog sebe same.
- Tog jutra sam nameravala da otputujem za Vašington, na molitveni doručak koji svakog februara organizuje predsednik SAD. Pred sam polazak na aerodrom videla sam kako se Dragan vraća kući. Mislila sam da je nešto zaboravio, jer je krenuo na plivanje, ali mi je on, sležući ramenima, sasvim mirno rekao: Policija hoće da razgovara sa mnom. Sa njim su bila četvorica policajaca u civilu koji su se ponašali dosta pristojno. Objasnili su nam kako moj suprug treba da pođe s njima da bi dao neku izjavu u vezi s Drulićevim transferom. Dragan ih je začuđeno pitao što mu nisu poslali poziv, on bi i sam otišao. Zaista nije bilo potrebno da toliko njih dođe po njega, jer moj se muž nije krio, niti je bio u bekstvu. Osim šest dana u Crnoj Gori, kad su deca imala zimski raspust, nije uopšte napuštao Beograd. Sve mi je delovalo veoma čudno. Kasnije sam shvatila da je predstava, zapravo, samo počela - kaže vidno uzbuđena Branka.

Kao pravnik i zamenik republičkog javnog tužioca, sigurno znate po čijem nalogu je priveden vaš suprug?
- Nalog nije postojao, kao ni dozvola za snimanje na privatnom posedu, iako ono može da bude obavljeno samo uz izričitu saglasnost istražnog sudije. Ništa od toga nisu imali, zato ću se obratiti Sudu za ljudska prava u Strazburu. Dragan se nije krio, i apsolutno nema ni promila sumnje da je pravljen jako ružan

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.