Europapress Izdanja

OK!
Broj 40

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Kontraudar

Znam da niko od nas nije savršen, pa ni moja žena. Ima ona i dobrih strana, ali i mana. Sve druge bih nekako i podneo, ali to što malo-malo pa vređa moje roditelje i familiju, e, zbog toga stvarno hoću da poludim. Kada se posvađamo, ali i ovako, kada joj dođe, uvek je to 'Tvoja majka ovo, tvoj otac je ovakav, sestra onakva', to su takve uvrede, ružne reči i izmišljotine. Kako nešto tako gadno može da smisli i da taj otrov prosipa. Ja njene ne vređam, šta imam da ih diram ako me ona nervira, moji retko i dolaze, stvarno joj ništa loše nisu uradili, ako joj nisu dali, sigurno joj nisu ni uzeli. I molio sam je milion puta da ih ostavi na miru, jer me to pogađa. Ako ima nešto protiv mene, neka kaže za mene, što njih meša u to? Ali, neće da prestane, i gotovo. Ne znam više šta da radim, žao mi je da je bijem, da dete gleda, a i ne želim da bijem žene, ali s ovom ne znam kako da izađem na kraj. Nekada mi izgleda da me namerno gađa u srce samo kako bih je udario, pa da tek onda može da kuka, zove miliciju i da me tera na sud kao nasilnika, što nisam i neću da budem. Ali, šta da radim na te njene provokacije?

Nekada su, poštovani Staniša, onima što govore gadne stvari ribali jezik sapunom i četkom. Ali su odustali od toga jer su shvatili da nije jezik kriv, već da otrov na njega samo izlazi, a da, u stvari, dolazi iz Duše. E, sad, šta je to toliko veliko i ljuto u Duši vaše žene, to je možda pravo pitanje. Da li je to samo jed koji se izliva na vas jer 'ne sarađujete' u braku onako kako bi ona volela, ili su vaše 'greške' njoj samo povodi i izgovori da bi mogla da kune i vređa, i tako prazni neki svoj unutrašnji izvor besa koji potiče iz nje same - to bi bila sledeća pitanja o kojima bi vredelo da razmislite, poštovani čitaoče. Ako je prvo u pitanju, ondi vi svojim pona šanjem doprinosite njenom nezadovoljstvu pa, samim tim, možete i da ga smanjite kada to problematično ponašanje promenite. Ukoliko je pak ovo drugo posredi, onda vaša žena ima neki dubok, lični problem sa svojim besom i nasiljem, koji bi tražio ozbiljniju stručnu pomoć. Nažalost, ovakvi ljudi često nemaju nikakav uvid u to na koji način su problematični i za sebe i za svoju okolinu, pa za odlazak kod psihologa ili psihijatra neće ni da čuju.
Šta god da je posredi, poštovani Staniša, jako mi je drago što na njeno verbalno nasilje i provokacije ne odgovarate fizičkim nasiljem. U nekim sredinama i ličnostima ponekih žena i danas ima onog praistorijskog da vole kada muško udari šakom o sto ili pokaže fizičko nasilje, pa ga one onda poštuju kao 'gazdu' i 'zaštitnika kuće'. Zato je važno i dobro da muškarci ne nasedaju na takva scenarija svojih žena, već da zrelost i vladanje situacijom pokazuju tako što su, za početak, u stanju da vladaju sobom i svojim besom.
A to što vam supruga vređa i ponižava porodicu, a što vas najviše pogađa, ona i radi, poštovani čitaoče, baš iz tog razloga. Očigledno je otkrila šta vas najviše boli i onda gađa u centar. Tako da je, možda, dobro rešenje i to da prestanete da se 'pecate' na takve njene provokacije, shvatajući ih ne kao problem vaše porodice, već kao deo nekog njenog većeg, ličnog problema koji se ispoljava, između ostalog, i na taj način. Velike su šanse da će se ohladiti od takvog ponašanja kada vidi da vi, na sve to, ostajete nedodirljivi.

Preče pravo

Imam 33 godine, sina od devet i kćerku od sedam godina. Muž mi je poginuo pre četiri. Mnogo smo se voleli i mislila sam da ga nikada neću preboleti, ali je od pre dve godine to ipak počelo da se događa. I sada često pomislim na njega, ali bez onog osećaja da mi se zabada nož u srce. Već izvesno vreme sam svesna i da želim nekog muškarca pored sebe. Bilo je ponekog, ali ništa ozbiljno i ništa da bi moja deca mogla da naslute. Međutim, od pre pola godine dogodila mi se strasna ljubav i zaljubljenost kao sa filma. On je dve godine mlađi od mene, ima dvoje dece ali i ženu. I on je potpuno poludeo za mnom, osećanja su nam jaka i obostrana ali, baš zato što je to tako ne želim da se doveka krijemo i da budem ljubavnica oženjenog čoveka. On želi da se razvede i da se oženi mnome ali mu žena, s kojom je praktično od detinjstva, pravi neviđene probleme. Ja u to ne želim da se mešam, to je njegov brak i njegov problem, a ne moj. Sa moje strane je sve u redu, tim više što su ga upoznala i moja deca i što su se jedni drugima svideli. Da nisu, stvarno ne znam šta bih uradila jer teško da bih bila sa nekim koga moja deca ne prihvataju i ko ne prihvata i njih uz mene. Ovako je sve ispalo odlično, jedino što vreme prolazi, a ne vidim da je on napravio pomak u odnosu na svoju bračnu situaciju. Osim što se besomučno svađaju i vređaju, okrivljuju jedno drugo i mene (to radi njegova žena), on se nije iselio, niti je predao zahtev za razvod, a stalno govori kako će to da uradi ovih dana, ali vreme prolazi, a to se ne događa. Čak nije uspeo ni da me zaštiti od nje i njenih telefonskih poziva i pretnji, bojim se da ne počne i decu da mi uznemirava, oni su suviše mali i ranjivi da bi podnosili izlive njenog besa i prljavih reči. Ja sedim sa strane i strpljivo čekam da on razreši svoju komplikovanu situaciju, ali se bojim da to ne bude doživotno i da njihovo bračno prepucavanje ne krene da pogađa i moju decu. Zato sam mu rekla da neću da imam ništa s njim dok ne dođe kao  slobodan čovek, mada mi mnogo nedostaje pa onda, priznajem, ne mogu baš uvek da budem karakter da ga ne pozovem ili da ne budemo zajedno. Šta da radim da bih dobila svog čoveka i njegovu ljubav, a da zaštitim decu i sebe?

Nisam ubeđena da stvari između ljudi funkcionišu baš onako kako ste to vi zamislili, poštovana Slomljena. Možda ste do sada imali iskustvo da ste sve ono što ste poželeli jednostavno i - dobili. Ali, to nije pravilo koje važi za sve situacije do kraja vašeg života. Pre, možda, neki sticaj srećnih okolnosti. Ili toga što ono što ste želeli, nije već bilo - nečije.
Razumem vašu potrebu da zaštitite sebe i svoju decu. Zato ne vidim zašto je tako nemoguće da i sami razumete istu takvu potrebu vaše 'suparnice'. I žena vašeg 'momka' se bori da zaštiti sebe i svoju decu. S tim što Ona, uz to, štiti još i svog muža i svoj brak i svoju porodicu. Otuda je za očekivanje da će Njena borba biti mnogo veća i bespo štednija od vaše. Vi možete da sedite strpljivo kod kuće i čuvate svoju decu, čekajući da Njen muž dođe i oženi se vama. Ona sigurno - ne. Ceo Njen svet se ruši i Njena porodica upravo hoće da se razleti, kao razneta bombom. Kako bi to mogla mirno da posmatra sa strane?
'Pa da, reći ćete vi, ali mi se volimo!!!' Vole se i oni. Ili su se barem toliko voleli da su dugo godina zajedno, a doneli su na svet i decu iz tog odnosa. 'Ali, ja ne mogu da živim bez Njega! I imam prava da budem srećna u svom životu!' To isto može i Ona da kaže. I Ona Ga voli. Moguće je da i Ona oseća kako ne može i neće da živi bez Njega. Svakako i Ona veruje da ima prava na sreću u svom životu.
Kao što i sami vidite, poštovana Slomljena, drugi nam ne puštaju dobrovoljno i bez borbe ono što mi hoćemo, a već je njihovo. Nije baš jasno zašto ste očekivali lak, jednostavan i brz način dolaženja do svog cilja? Baš kao što je to i vaše uverenje da su Njegov brak i razvod samo Njegov problem, čije rešavanje ne bi trebalo vas da dotiče? Kao da je moguće ući i zaplivati kroz uzburkanu vodu, a da vas talasi ne preplave kada počne oluja? Da se prljavština iz te vode ne obruši i na sve one u njoj i oko nje? Kao da je, poštovana Slomljena, moguće zaplivati strašnim morem, a sve vreme, ipak, ostati - suv?