Moje putovanje
Sofija
Književnica Sanja Domazet je u glavnom gradu Bugarske doživela ovacije posle izvođenja svog pozorišnog komada, upoznala je divne umetnike, ali je našla vremena i da zaviri u skrivene kutke prestonice, dodirne kamenu šaku Erosa u Arheološkom muzeju i uživa u lososu i poslastici creme brule
U Sofiji nas je sačekalo ledeno, magleno jutro. Na peronu se smešila direktorka 'Teatra 199' Ana Manova, koja nas je čekala na stanici duže od dva sata. Voz je kasnio, kao što vozovi u ovom delu sveta uvek kasne. No, ni rano jutro, ni mraz, ni dugo stajanje na peronu, njoj kao da nisu smetali. 'Dobro došli u Sofiju', rekla je vedro. Sofija je blistala u plavoj, snežnoj svetlosti. I u rano jutro ulice su bile pune. Prvo što sam u Sofiji uočila su crkve, njihova divna, lelujava kubeta, što trepere u mutnom, zlatnom sjaju. Sofiju, drugi najstariji grad u Evropi, krase crkve svetog Đorđa, svetog Kralja, svete Sofije, hram Aleksandra Nevskog, crkvica svetog Nikole...
Koko Šanel U bugarsku prestonicu sam došla da bih prisustvovala premijeri svog komada 'Koko Šanel', koji nikada do tada nije izvođen ni na jednom drugom jeziku, pa ni na srpskom. Prvi put ću, dakle, na sceni videti tekst o Koko Šanel na bugarskom. Podatke o postavci komada već sam saznala od Asje Tihinove, prevodioca, koja je prevela moje drame 'Koko Šanel' i 'Frida', kao i roman 'Ko plače'. Asja mi je pisala da je 'Teatar 199' jedno od najboljih bugarskih pozorišta, da 'Koko' režira njihova izvanredna rediteljka Voskresija Viharova, a da u komadu igraju dve izuzetne glumice: Cvetana Maneva, bugarska Mira Stupica, i mlada zvezda Asja Ivanova. U trenutku našeg upoznavanja, prepoznala sam u Asji treperavu, poetsku dušu, prijatelja za čitav život. Onda kada je 'Koko Šanel' pročitao Georgi Tošev-Žoro, jedan od najboljih mladih bugarskih novinara i kulturnih poslenika, učinio je sve da komad bude postavljen.
Raste, a ne stari Sofija znači mudrost, a ovaj grad je osnovan pre sedam hiljada godina. Pre nego što sam videla praizvedbu predstave 'Koko', obišla sam ovo neobično mesto, koje je prvo bilo tračka naseobina, po imenu Serdika. Kasnije je grad izgradio rimski imperator Justinijan. Danas Sofija ima šesnaest fakulteta, mnogo teatara, bioskopa, galerija, kao i jedan od najboljih arheoloških muzeja u Evropi. Moto ovog grada je: 'Raste, a ne stari'. Arheološki muzej u postavci ima i najređa jevanđelja retke prefinjenosti i lepote. To su ručno rađena i pisana jevanđelja, povezana koricama sa sedefom, zlatom i sitnim, jedva vidljivim biserima.
Losos kao najbolji izbor Umesto 'hvala', Bugari skoro svuda govore 'mersi', a u brojnim hotelima, restoranima i sasvim malim kafanama goste očekuje niz probranih specijaliteta i retkih, crnih vina. U tržnom centru 'City Center House'
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
