Kuhinja Uroša Stojanovića, Radmile Tomović i Zlatije Ivanović
Umri muški: od holesterola
Ekscentrični reditelj, čiji je film Čarlston za Ognjenku uzbudio duhove i uskovitlao strasti, u društvu šarmantnih glumica bez griže savesti se prepušta neumerenom uživanju u hrani i piću, posebno u domaćim delikatesima posle kojih ostaju masne brade i puni stomaci
Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić
Nije slučajno što se radnja Čarlstona za Ognjenku dobrim delom odvija baš u kafani jer je to druga kuća reditelja Uroša Stojanovića. Ovaj neumereni i ekscentrični umetnik sa šeširom hedonista je ogromnog apetita. Zadovoljan je samo jelom od kog se umire i filmom zbog kojeg se plače.
Na svom debitantskom ostvarenju radio je punih osam godina, i to svakodnevno. Uspeo je da obezbedi veliki budžet, kvalitetnu opremu, ozbiljnu postprodukciju, uglavnom u inostranstvu, a sarađivao je s mnogim velikim imenima iz sveta filma, zbog čega je morao da proputuje gotovo pola planete. Iza ovog njegovog projekta stoji Lik Beson lično, čija je kompanija svetski distributer Čarlstona za Ognjenku.
- Zaboravio sam šta je život, samo ga se rado sećam i nadam se da me još uvek čeka - kaže Uroš. - Otkad sam počeo da radim na filmu, svaki dan idem na posao. Naravno, prestao sam da se viđam s prijateljima i da kuvam. Nekada sam umeo da pravim burek. Čak sam i razvlačio kore. U testo sam stavljao razne neočekivane sastojke kao, na primer, mango. Prijatelji su često dolazili kod mene na burek i uvek bili puni pohvala. Nisam siguran da li im se zaista dopadao ukus, ili jednostavno nisu smeli da kritikuju. Ipak, kad napraviš burek sa egzotičnim voćem, niko ne može da ti kaže ništa loše.
Uroš smatra da je mnogo jednostavnije napraviti loš film nego neukusan ručak.
- Ko ne zna ništa, može da napravi loš film, a ipak ima šanse da mu jelo uspe. Mislim da je teško biti najgori kuvar na svetu, za to je potrebno nekakvo umeće i trud. Moj osnovni princip, koji se odnosi i na hranu, i na film, jeste neumerenost. Uvek idem na sve ili ništa.
Voli da pojede dobar biftek ili suši, ali i svinjsko pečenje, gulaš, sarmu. Obožava i prvoklasna jela od divljači kakva se služe u zemunskom restoranu Kod kapetana gde se svake godine velikom gozbom za mnogo zvanica tradicionalno obeležava mesec lovačkih specijaliteta.
- Kad je reč o hrani, nisam mnogo izbirljiv, volim sve da probam. Više puta. Obožavam jela puna holesterola, od kojih se umire. Ne volim zdravu hranu, mada, mogu da je jedem u kombinaciji s prasetinom. Probao sam čak i jedan krajnje varvarski domaći specijalitet koji se zove pragnje. Pravi se tako što se mlado prase stavi jagnjetu u stomak, a onda se sve to zajedno peče na ražnju. Uvek mi je bilo zanimljivo što u svakoj
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
