Europapress Izdanja
OK!
Broj 40
Jagoš Marković, intimno
Razuzdani talenat i ostale strasti
Slavni pozorišni reditelj, koji je osvojio švedsku publiku postavkom Strindbergove Kraljice Kristine, objašnjava šta ostaje posle braka, zašto sebe ponekad doživljava kao poljoprivredno dobro i koliko mu je značilo jedno pismo koje je dobio od Mire Stupice
Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Dalibor Danilović
Dobio je sva velika esnafska, festivalska i državna priznanja, ali i dalje u pozorište ulazi kao u hram, sa istom onom radošću, strepnjom i željom za stvaranjem, kao pre trideset godina kad je u Podgorici režirao prvu predstavu. Iza sebe ima dva braka i dve kćerke. Teatar je za njega svetilište, a aplauz publike najlepša muzika koju želi stalno da sluša. U talenat velikog pozorišnog hitmejkera, reditelja Jagoša Markovića 12. januara uverili su se i Šveđani. U prepunom kraljevskom pozorištu Dramaten, posle premijere Strindbergove Kraljice Kristine pozdravili su ga višeminutnim ovacijama, a on je u džepu držao pismo Mire Stupice u kojem mu je, između ostalog, napisala: Kažeš da su pristali na tebe. Bilo im je lako pristati na nešto tako novo, a tako čudesno dobro, kao što si ti, i tvoj talenat. Jedva čekam da se vratiš i da nam na tvoj duhoviti način ispričaš svoje iskustvo. Sedećemo, pijuckajući i pušeći do mile volje, i cerekati se tebi i njima. P.S. Dobiću onu veliku penziju, pa tako nećeš kod mene jesti samo kajganu!.
Da li vam je smetala skandinavska preciznost prilikom rada u Dramatenu?
- Njihovi glumci su vrhunski i s pravom su članovi kraljevskog ansambla, ali nikada dosad nisam video umetnike koji nemaju ni trunku egzibicionizma. Ta preciznost, međutim, daje strašan autoritet predstavi i pozorište uzdiže na nivo gotske katedrale.
Iako režija i nagrada imate više nego godina života, jeste li očekivali ovacije od poslovično uzdržanih Šveđana?
- Počeo sam veoma rano da radim i s obzirom na rediteljski staž već sam pozorišno star. Sve nagrade sam dobio još dok sam bio željan i gladan aplauza i afirmacije, i sad mi je lako da budem rezistentan na neke stvari. Bio sam presrećan kad sam u Dramatenu gostovao sa Gospođom ministarkom, ali potpuno je drugačiji osećaj kad se tamo radi. U mladosti sam stalno mislio na tu kuću, na Strindberga i Bergmana. Knjiga intervjua s Bergmanom već dvadeset godina mi stoji na stolu kao udžbenik. Dugo sam proučavao i Strindberga. Onog časa kad smo počeli da radimo, zaboravio sam gde se nalazim, jer su želja i nagon za stvaranjem u meni bili jači od svega. Više pamtim hodnik i jednu groznu pušionicu koja me je podsećala na zadimljeno crevo, nego onaj božanstveni, mramorni foaje, inače najlepši prostor u kome sam ikada bio. Verujem da ću jednog dana shvatiti i
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
