Europapress Izdanja

OK!
Broj 39

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Iščezle vrline

Lekar sam već sedam godina, završila sam i specijalizaciju i uspela da se zaposlim u jednoj privatnoj ordinaciji. Od pre nekoliko meseci sam, blago je reći, oduševljena jer sam u jednim tiražnim dnevnim novinama (u dodatku o zdravlju), počela da pišem manje članke iz svoje struke. To mi je veoma važno da bi pacijenti saznali za mene, a i da bih uopšte imala priliku da skrenem pažnju javnosti na sebe. Ne samo da mi je to bitno poslovno, već i nekako lično, i ispunjava me zadovoljstvom. Čak i ponosom. Ono što me je šokiralo i, priznajem, povredilo, jeste reakcija moje okoline. Nećete verovati, to svi totalno ignorišu kao da ne postoji, ili kao da svima njima u novinama izlazi slika i tekst. Niko to ne spominje, a kada ih otvoreno pitam kako im se sviđa, dobijem neka bedna i nebulozna izvlačenja i izgovore zašto to oni ne čitaju, ili nevešto pređu na drugu temu, da je mene sramota umesto njih. Napominjem da me mnogi od njih već godinama cimaju u razno doba dana i noći, kad god im nešto zagusti, tad me se sete i tada im valjam. A ovamo… Da ne poverujete, čak i oni koji godinama svaki dan kupuju te novine, sad ih više ne uzimaju, ili barem ne tog dana u nedelji. Drugarica moga muža mi je čak rekla kako nije toliko bogata da bi mogla to da kupuje?!? Jedine koje čitaju i s ponosom prate moje pisanje jesu moja mama i tetka, ali braća, sestre, njihovi muževi i žene, ma, taman posla. Ko da se takmiče sa mnom, što je savršeno glupo, jer čak nisu ni iste struke kao ja. Znam da ćete mi reći kako nisam baš tako mlada i zelena da se iznena đujem ljudskom ljubomorom i niskim udarcima. Znam i ja da su ljudi često nezahvalni, pakosni i zlobni čak i bez razloga, a pogotovu kada ih neko u nečemu nadmaši. Ali zar je to baš tako? I baš toliko neprikriveno i izraženo?

Izgleda, poštovana čitateljko, da je Baš tako. I Baš toliko.

Visoka škola manipulacije

Sin se oženio protiv naše volje i živimo zajedno u dvoiposobnom stanu. S mužem i sa mnom živi i naša starija kćerka (26), sin ima 23, a snaha 19. Nismo mi nikakvi zločinci, ali ga je uhvatila na stomak jer je bežala iz škole i da je njeni ne bi zgromili, udade se za ovog našeg vetropira. Tako da sada, na naša mala primanja imamo na obavezi i njih i bebicu. Sin radi slabo plaćen posao (ni on nije hteo da završi više škole, iako smo ga molili), snaha ima samo osnovnu, a beba će uskoro da napuni godinu dana. Veliki problemi i svađe između svih nas su neprestani, a najviše oko kćerke koja je završila fakultet, ima dobar posao i lepu platu i svoju malu sobu u kojoj je. Nema šta ovo dvoje ne rade da je oteraju i uzmu tu sobicu. Poseban pik imaju na njen novac pa pokušavaju na svaki način da joj ga izvuku, najviše na dete, te treba mu ovo, te ono (a oboje puše). Ona im često daje, a ako odbije, to je onda ćutanje danima, ne daju nam ni unučicu da viđamo. Pogotovu kad sin popije, a ona ga podbode, to je stvarno luda kuća. Mislim da tako hoće da nas oteraju, da ostane sve njima, jer muž i ja imamo vikendicu koju smo započeli u nekoj nedođiji. Davno bismo im pokazali vrata da nam nije žao deteta, upropastiće ga, a nemaju ni para da žive sami. Da li ću do kraja života da trpim ovo maltretiranje. Ne znam šta ću.

Da bi neko mogao da nas 'drži u šaci' i upravlja našim osećanjima i ponašanjem, poštovana čitateljko, neophodno je da poznaje i zloupotrebljava barem jednu našu 'slabost'. Većina nas, naime, ima neko svoje 'tanko mesto' u duši koje, kada ga neko 'prozove' potpuno stavlja van snage naše uobičajene granice i reagovanje. U vašem slučaju to je nekoliko 'slabih tačaka'. Jedna od njih je, svakako, vaša unuka i strah kako će dete proći pored njih, takvih roditelja. Sa svoje strane, oni su učinili sve da vam se predstave kao neodgovorni, bahati, eksplozivni, nekontrolisani. Ukratko, kao oni kojima niko normalan ne bi ostavio dete na isključivu brigu. Zaplašili su vas - vidim uspešno - svojom nesolidnošću za dobre roditelje. Time su - vešto, nema šta - odgovornost za svoje finansije, roditeljstvo, krov nad glavom, utrapili, pogodite kome? Vama. Ajde što su 'šutnuli loptu u vaš deo terena', to je nešto što svi manipulatori ovoga sveta rade. Ali što je vi prihvatiste i bavite se tuđim poslom - to je već pravo pitanje. Pretpostavljam da je vaš uplakani odgovor 'Ali, naši su!' Najpre, to što je neko 'vaš' ne znači i da su njegovi problemi automatski vaši. A zatim, pokazuje i to da se vi, kao roditelji, niste razdvojili od svoga sina u dovoljnoj i pravoj meri. I dalje ste međusobno povezani kao da je on beba čije potrebe vi rešavate umesto njega. Ne registrujete da je to vreme odavno prošlo.
Dokle god budete konfuzni po pitanjima toga 'ko-je-tu-kome-šta' i šta se očekuje od ljudi određenih uzrasta, dotle će vaša kuća i život biti pakao. Ili da kažemo tačnije - visoka škola manipulacije.

Autocenzura

Imam 32 godine i nisam udata. Planiram i to jednog dana, ali zasad ne, prioritet u mom životu još uvek imaju dokazivanje na poslu i izlasci. Nisam bez iskustva po pitanju seksa, ali mi se kroz dosadašnje veze i vezice provlači ista stvar. Ne znam kako bih je nazvala, jer mi i jeste i nije problem, a radi se o tome da nikada nisam uspela da doživim vrhunac tokom seksa. Prilično sam strasna, i volim seks. Obično sve dobro ide do onog dela kada bi trebalo da doživim kulminaciju, ali se na tom mestu jednostavno zaglavim i, kao točak u blatu, samo se vrtim u mestu. Što se više trudim, sve dalje sam od cilja. Jako sam nezadovoljna i nervozna zbog toga, pokušavala sam sebi da pomognem, da prekoračim taj prag, i tako što bih malo popila, ili uzela nešto za opuštanje, promenila partnera, ambijent ili pozu, ali tu tačku nisam uspela da pređem. Ponekad mi se događa da imam osećaj kao da sebe posmatram sa plafona i kažem samoj sebi: 'Šta to pokušavaš, bre?' Neki muškarci su se baš svojski trudili da mi pomognu oko toga ali, kao što rekoh, bez rezultata. Šta se sa mnom događa? Dajte mi barem neki trag, jasno mi je da pismom ne možete otkriti šta mi je tačno, ali barem okvirno, šta vam se čini da je kod mene u pitanju?

U pravu ste, poštovana Zvezdo. Samo na osnovu vašeg pisma ne mogu da 'pogodim' o čemu se radi kod vas konkretno. Ono što mogu jeste da s vama podelim svoj utisak o temi o kojoj ste mi pisali. Očigledno je da su sve 'pred-faze' tokom seksualnog odnosa bez problema. On, u stvari, nastaje onda kada bi trebalo da potpuno narasloj energiji uzbuđenja dopustite da vas preplavi kao talas, i da vas - nakratko - poklopi. Onda, kada bi, u stvari, trebalo da izgubite kontrolu nad sobom na neko kratko vreme, da isključite 'kameru’ kroz koju racionalni i strogi deo vašeg bića očigledno nadgleda. Pretpostavljam da je kod vas jako razvijen kritičan i analitičan deo ličnosti koji vam ni na trenutak ne dozvoljava da ga isključite i da, bez njegovih podsmešljivih komentara i 'supervizije' s plafona, možete zaista da se opustite i prepustite.
Zbog toga što je koren ovoga o čemu mi pišete u vama, onda i nema smisla pokušavati da se stvar popravi nekim spoljnim detaljima kao što su to promene veša, partnera ili poze. Vas Unutrašnji Kontrolor je očigledno veoma izdržljiv i neumoljiv, jer ga ni alkohol ni sredstva za opuštanje ne stavljaju van snage.
Očigledno ste puno toga probali, poštovana Zvezdo, i utvrdili ste šta ne deluje na vas i vašeg Cenzora. Čini mi se da vas dalje traženje načina da pomognete sebi više ne vodi u menjanje spoljašnjih okolnosti. Već okretanje prema unutrašnjoj strani vas, tamo gde, uostalom, vaš Neumoljivi Kontrolor živi i radi.