Europapress Izdanja

OK!
Broj 39

Kuhinja Električnog orgazma

Rokenrol sa ukusom zelene salate

Osnivači kultne beogradske grupe, Srđan Gojković Gile, Ljubomir Đukić i Ljubomir Jovanović-Jovec, uprkos tome što na koncertima deluju kao skladan, dobro uvežban tim, za kafanskim stolom teško pronalaze zajednički jezik: dok jedni naručuju isključivo vegetarijanske specijalitete, drugi uživaju uz đakonije od mesa

Piše: Aleksandar Dačić
Photo: Branko Pantelić

Kad su u šali odlučili da sami sebi nastupe kao predgrupa, članovi rok sastava Hipnotisano pile nisu ni slutili da će njihova alternativna postava postati prepoznatljiv muzički simbol osamdesetih godina. To se dogodilo na Palilulskoj olimpijadi kulture, odlaganoj više puta zbog smrti tadašnjeg najvećeg sina naših naroda i narodnosti Josipa Broza Tita.
Srđan Gojković Gile, Ljubomir Đukić, Ljubomir Jovanović Jovec, Goran Sinadinović i Marina Vulić, koristeći pank ritam i tekstove nabijene buntom, osnovali su Električni orgazam. Prvi koncert, na kome je Gile, umesto bubnjeva koje je dotad svirao, uzeo gitaru, dok je Jovec uradio suprotno, publika je prihvatila daleko iznad očekivanja. Gile, Ljuba i Jovec bili su zatečeni pozitivnom reakcijom. Više nije bilo povratka.
- Električni orgazam je nastao bez ikakvih profesionalnih ambicija, kao rezultat trenutne inspiracije koja je trebalo da bude kratkog daha. Nismo planirali da duže nastupamo pod tim imenom, jer nam je rad u Hipnotisanom piletu bio prioritet. Ipak, ispostavilo se drugačije. Sećam se kako smo odlepili od velike energije - objašnjava Srđan Gojković Gile.
Danas, nakon dvadeset osam godina, Gile i Ljuba, pokretački motori ovog benda, shvataju da je za zvezdani uspeh Električnog orgazma zaslužan njihov vegetarijanski način ishrane, ključna stvar koja im je omogućila specifičnu kreativnost pri stvaranju muzike.
- Prvi vegetarijanski album je Kako bubanj kaže. Ostali članovi grupe su jeli meso, iako je i Čavke imao duže zlatne periode vegetarijanstva. Jedino je Banana neko vreme uzaludno pokušavao da ne jede meso, ali je to trajalo vrlo kratko - kaže Gile, inače ljubitelj morskih plodova, kao što su ribe, školjke, lignje i rakovi.
- Čim smo prestali da jedemo meso, promenila se i muzika. Ustanovili smo, u stvari, da je muzika mnogo bolja kad ne jedeš meso. Ni danas mi nije baš najjasnije zbog čega, ali tako je - kaže Ljuba Đukić.
- Ma, sve je bolje. Doživljaj života i sveta bolji je bez mesa. Pričam sa svoje tačke gledišta. Ali, nije bilo lako tih osamdesetih. Sećam se da smo jednom u Sarajevu, 1983, bili u nekom ultrafensi lokalu na večeri. Doneli su nam pekarski krompir, razne salate, sireve. Kada smo hteli da platimo oni su bili u fazonu: Šta da platite, pa niste ništa jeli? Ovo se ne računa. Gledali su nas totalno čudno - seća se Gile.
- Danas je za vegetarijance mnogo bolja

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.