Europapress Izdanja

OK!
Broj 39

Kuhinja sestrinstva manastira Manasija

Posna čarolija od svarovski kristala

Među zidinama zadužbine despota Stefana Lazarevića iz 15. veka, dvadeset monahinja iz različitih krajeva sveta, osim molitvama, posvetilo se proizvodnji organske hrane i izradi nakita od srebra i poludragog kamenja, a u pripremanju božićne trpeze, pored visokokvalitetnih namirnica, koriste mnogo mašte i talenta

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Branko Pantelić

Iza zidina manastira Manasija, zadužbine despota Stefana Lazarevića iz 15. veka, dvadeset monahinja verom i molitvom spaja nespojive stvari. Osim služenja Bogu, koje im ispunjava srce, sestrinstvo uzgaja organsku hranu, bavi se poljoprivredom, izrađuje unikate od srebra i poludragog kamenja. Impozantna građevina u živopisnoj klisuri rečice Resave i danas izgleda monumentalno. Starešina sestrinstva, igumanija Varvara, veoma je obrazovana, elokventna, talentovana za dizajn. Pod njenim prstima nastaju predivni filigranski komadi nakita koji su osvojili mnoge nagrade na međunarodnim takmičenjima. Iako među njima nema krvnog srodstva, zajednicu u kojoj žive doživljavaju kao porodicu.
- Molitva čini čuda. Čak i oni koji kod nas dođu da popiju kafu, kažu kako ona nije ista kao kod njihove kuće. Ovde se drugačije živi i u svakom trenutku smo spremne da pomognemo svima kojima je pomoć potrebna - kaže igumanija Varvara, koja sa ostatkom sestrinstva s velikom radošću čeka jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić.
Kad počne post, osim nedeljom i praznicima, monahinje zadužene za kuvanje hranu pripremaju na vodi. Ovo sestrinstvo inače uopšte ne jede meso. Njihova ishrana se bazira na voću, povrću i ribi.
- Svaki post je priprema za neki veliki hrišćanski događaj i praznik. Od njega su misli čistije, glava bistrija, a čoveku je sve lakše da uradi. Za Badnje veče moramo da se pripremimo nekoliko dana ranije, jer tada imamo mnogo gostiju. Ljudi iz ovog kraja više vole da s nama pale badnjak. Ne smeta im ni veliki sneg, dolaze i sa decom, što nas mnogo raduje.
Posle velike božićne liturgije na stolu u manastirskoj trpezariji su najraznovrsniji specijaliteti. Od dimljenog šarana, posnih pihtija, punjenih lignji, ražnjiža od grgeča, sosa od suvih šljiva i badema do švarcvald torte. Jela su tako dobro aranžirana da bi na tome monahinjama mogli da pozavide i kuvari nekih prestoničkih restorana. Kraj posta označava utešenije bratije ili veliko razrešenje.
Većina monahinja u manastiru uglavnom samo doručkuje i ruča. Večera se nikada ne postavlja u trpezariji, ali ako neka sestra želi, može da jede u kuhinji.
- Uvek se trudimo da za doručak pojedemo nešto toplo. Bez obzira na to da li je leto ili zima, na stolu uvek ima čaja, kafe, mleka, sira, kaša od žitarica, raznih vrsta salata. Za ručak se obično posluži neko varivo: pasulj,

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.