Europapress Izdanja

OK!
Broj 39

Ekskluzivno - Naš dom: Aleksandra i Vladimir Jugović

Adresa u bečkim oblacima

Proslavljeni fudbaler zajedno sa suprugom i decom pronašao je mir u glamuroznom penthausu u austrijskoj prestonici, odela šije u Milanu, ormani su mu i na Majorci, a kofer uvek spreman, jer nikad ne zna kad će iz srca da stigne dobro poznata komanda: selimo se, ponovo

Piše: Aleksandar Đuričić
Photo: Džiro Šimizu

Jedan od najtrofejnijih domaćih fudbalera, zvezda mnogih evropskih klubova, čovek čije je umeće na terenu bilo predmet divljenja i navijača i trenera, sa porodicom: suprugom Aleksandrom, kćerkom Natalijom i sinom Milanom živi na nultoj tački Beča. U srcu grada, između Opere, hotela Saher i muzeja Albertina, na vrhu zgrade, u pentahusu od trista kvadrata, koji više podseća na arhitektonsko umetničko delo nego na stambeni prostor, pronašao je mir. Staklene kupole, kakvih u strogom centru grada ima pet, uoči Drugog svetskog rata bile su obeležje austrijske prestonice. Pre pet godina Vladimir Jugović je poželeo da se nastani u jednoj od njih.
Grandiozni prostor, sav u staklu, ima posebnu draž jer vremenske prilike utiču na scenografiju življenja. Domaćini ne znaju da li je lepše kada je kiša ili sneg, imaju dilemu da li im je prijatnije danju ili noću. Prostor na tri nivoa ima samo troja vrata, ali obilje raznovrsnih materijala. Dominiraju inoks čelik, drvo, koža, sirova svila. Crvene trpezarijske stolice bile su specijalna Vladimirova želja, a ostalo je, uz pomoć arhitekte, uređivala njegova supruga Aleksandra, koju je francuski pisac Denis Tilinak, opisao kao nešto najvrednije što Jugović poseduje, a kada se nasmeje, iglice od jelki počinju da igraju.
Do čardaka, odakle puca pogled na sve bečke krovove, stiže se providnim liftom. Prvi nivo, koji se račva na dva dela, namenjen je gostima i svakodnevnom životu, drugi je isključivo dečiji, odvojene sobe, zajedničko kupatilo i igraonica, a treći je koncipiran kao ogromna radna soba za uživanje. Imate utisak da se krećete po galeriji moderne umetnosti.
- Kad sam stigao u Beč, prva ideja mi je bila da ovde stanujem. Nisam poznavao grad, ali sam znao da me interesuje samo ono najlepše. To sam ovde našao. I kada sam svojevremeno došao u Beograd iz mog Milutovca, pored Trstenika, nisam ni išao u one delove koji mi nisu bili interesantni. Tako i ovde u Beču, ima krajeva koje uopšte ne mogu da ukapiram, ne privlače me, i ne odlazim tamo - kaže Vladimir. - Moja namera je bila da investiram u nešto lepo, ali nijednog trenutka nisam nameravao da se zauvek skrasim na jednom mestu. Ne verujem da ću ovde provesti ceo život. Da sam tako razmišljao, karijeru bih proveo u Zvezdi. Slično je i sa ovim penthausom. Supruga i ja smo živeli u Monte Karlu, i da smo razmišljali kako nam je tamo dobro i ništa nam više ne treba, ne

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.