Europapress Izdanja

OK!
Broj 39

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Baš dobra stvar ta promaja

Na osnovu onoga kako ste dosad odgovarali čitaocima, pretpostavljam da ni mene nećete previše tešiti. Ipak, osećam potrebu da se požalim na niz nekih teških i nesrećnih okolnosti koje su mi se kroz život prilično redovno događale. Neću da zamaram ni vas ni čitaoce navođenjem svih tih dešavanja, ali se uglavnom radilo o tome da, taman kad uspem da sredim probleme, malo stanem na noge i pomislim: 'Uh, dobro je, sada malo da se odmorim i odahnem', a ono me uvek strefi neko sledeće… da ne kažem šta. U Boga ne verujem, ateista sam, tako da mi, molim vas, nemojte pričati o Božjoj promisli i dobroti koju mi čini dok me maltretira. Više bih cenio ako biste imali nešto razumskije da mi odgovorite.

Ako ne verujete u Boga, poštovani Moco, možda verujete u - promaju. U provetravanje. Vaša iskustva u životu jako mi liče na ono što domaćice celog sveta (osim, možda, na Aljasci) rade svako jutro sa toplim posteljama i toplim sobama. Znate i sami. One ih - luftiraju. Ne valja da se energija u životu mnogo ustoji, čak i ako je nama taman divno toplo-zagušljivo. Hoće od toga da se razboli, da se svakakvi virusi i mikrobi tu namnože, da se nataloži prašina. Pa onda i život, baš kao neka dobra domaćica, malo-malo, pa širom otvori prozore i vrata, napravi promaju i dobro protrese čaršave i izlupa jastuke. Onda se sledeće noći u svežem i prozračenom ponovo dobro spava i zdravo sanja.
Ili, kao što bi to mnogo lepše rekao Vasko Popa:
'Da nema vetra
Pauci bi nebo premrežili'.

Bogovi i ljudi

Osećam potrebu da vam pišem zbog velikog razočaranja koje sam doživela nedavno. Već godinama sam poštovalac, možda čak i obožavalac jednog kolege iz moje struke. On je, naravno, stariji, iskusniji, uspešniji, sa većim akademskim znanjem. Sećam se kako sam, kao studentkinja naprosto gutala njegove tekstove i knjige, oduševljavala se njima. Zbog njega i njegovih nastupa bila sam još ponosnija na svoju profesiju. Onda sam, skoro, imala prilike da ga upoznam i provedem neko vreme u malo većem društvu, na slavi kod zajedničkog prijatelja. Danima pre toga nisam spavala od uzbuđenja, kao nekada pred ekskurziju. Čak sam ponovo prelistala neke njegove knjige da bih bila spremna za malu stručnu diskusiju, ako do nje dođe (čemu sam se, priznajem, nadala). A onda na slavi - hladan tuš. To je bio ćutljiv i distanciran čovek na koga nikakav uticaj nije ostavilo to što smo kolege. Više se posvetio pečenju i špricerima nego intelektualnom razgovoru, a i kada je pričao, to je uglavnom bilo sa tetkom domaćina, i to o njenim bolestima i uspesima njenog unuka. Ni traga od šarma, duhovitosti, vrcavosti, one provokativnosti po kojoj je čuven. Bezličan, hladnjikav i distanciran tip, eto, to vam je bio moj idol. Plakala sam kada sam došla kući, najviše od besa i razočaranja, od osećanja da sam izdata i da me je neko godinama varao, prikazujući mi drugi lik, koji nije njegov pravi. To je najobičniji bezbojan prosečan matorac, mediokritet u koga sam se dosad klela. Ako je on takav, šta onda stvarno da očekujem od drugih. Nemojte misliti da je mene lako očarati, dosta sam stroga i zahtevna u kriterijumima, pa se ovom lošom procenom još više opterećujem.

Ne znam, poštovana Smiljo, da li ste dosad čuli za molitvu raznih rok sastava, holivudskih zvezda i poznatih ličnosti uopšte. Onu koja kaže: 'Sačuvaj me, Bože, fanova.' Onih koji, na osnovu jednog dela njih, stvore celu sliku, dodajući na prazna mesta svoja očekivanja, fantazije, pretpostavke, želje... I onda zahtevaju da se njihova 'zvezda' ponaša i oseća doslovce onako kako bi to njih zadovoljilo. I da uvek, neprekidno i u svemu budu samo ono što su na svom poslu. Ništa drugo. Tako naši idoli smeju i moraju da budu samo to - idoli. Već da ih slomi grip, umor, da su privatno povučene i stidljive osobe, da na slavi jedu (!?!) i slušaju priče tuđe tetke (!?!)… to, stvarno - ne dolazi u obzir.
Možda ste sami sebe doveli u zabludu, poštovana Smiljo. Ne samo onda kada ste starijeg i uspešnog kolegu uzdigli na pijedestal svoga idola, već i kada ste, odlazeći na slavu, ubedili sebe da idete na TV duel ili barem javnu tribinu. Na kojima ćete mačeve ukrstiti vi i vaš idol. A sve to je imalo da bude šarmantno, vrcavo, intelektualno...
Ne brine mene, poštovana čitateljko, što vaš idol nije bio na nivou poverenog mu zadatka. To mi je i normalno, i očekivano. Živ čovek, ne ikona. Ali to što ste vi tako duboko zašli u svoju fantaziju o Njemu, što ste razvili ceo sistem očekivanja od Njega, što ste svoje pretpostavke o nekome tretirali kao gotovu činjenicu i obavezujuće uputstvo za tog nekog - e, to je otišlo malo predaleko da bi bilo dobro. Zato ovo vaše sadašnje gorko razočaranje Njime vidim kao dobru šansu da preispitate načine kojima ste vi lično sebe doveli u takve zablude. Jer, jedno je imati pretpostavke o nekome ili nečemu. Ali, kada svoje hipoteze i utiske počnemo da tretiramo kao apsolutne činjenice, to već ne može da valja.

Prosta računica

Jako sam ljuta i na sebe, i na ljude, jer mi se previše često događa da oni oko mene stalno traže da im nešto pomognem, a onda ja svoje poslove i planove ne uspem da ostvarim. Sve su to sitnice i glupo je da ih nekome odbijete. Tako ja pristanem, ali toga je mnogo, i kada se sve skupi, ispadne previše. Isto mi se događa i kod kuće, te pošalji mi ovo, uplati ono, ti bolje znaš na kompjuteru, pokaži mi kako na mobilnom. Onda ja prekidam ono što sam započela, radim njihovo, pa onda opet dok se priključim na moje - sve u svemu, gubim puno vremena na druge, a kada uveče pogledam šta sam sve htela da uradim tog dana, ispadne da ni pola od toga. Šta da radim i kako da ih odbijem kad su to sve male stvari, od po petnaestdvadeset minuta. Stvarno mi je glupo da ih odbijem, jer kako da kažem nekome da nemam petnaest minuta za njegov problem?

Problem koji muči vas, poštovana Spasiteljko, već odavno su ustanovili i opisali - ekonomisti. Oni su, ukratko, otkrili da najveće rasipanje ide na male stvari i iznose novca koji se ponavljaju - redovno. I obrnuto važi - ako želite da uštedite, onda je važno da vodite računa ne samo o velikim troškovima, već i onim sitnim, ali čestim rasipanjima.
Šta li se u vašem slučaju krije iza vaše 'vremenske rastrošnosti'? Moguće su mnoge stvari, pri čemu mi kao prvo upada u oči kako mora biti da ste vi jedna jako sposobna devojka. Jer, vi umete tako mnogo onoga što drugi ne mogu. Mora biti da vam, makar i nesvesno, laska tolika vaša sposobnost u odnosu na tuđe nedostatke. Takođe, izgleda i da volite da pomažete drugima, što je, pretpostavljam, nešto što vas ispunjava vrlo prijatnim osećajem da ste dobra osoba. A kada vam se već toliko njih svakodnevno obraća, onda mora biti da vi poznajete puno ljudi i da ste popularna i omiljena devojka. Kada saberemo svu količinu prijatnosti i dobrog mišljenja o sebi do kojih dolazite spasavajući 'na sitno' tolike ljude, onda prestaje da bude čudno to što toliko vremena trošite na njihove poslove umesto na svoje. Postali ste nalik onome koji progresivno siromaši zato što ne može da odoli da deli bakšiše svima oko sebe, jer uživa u tome da mu se oni na to tako lepo osmehuju i zahvaljuju mu se kao divnom čoveku.
E, sad, šta je vama važnije i šta vi lično više volite, poštovana Spasiteljko, da završavate svoje poslove, ili da ste tako traženi, omiljeni i neophodni? To ćete već sami znati ponajbolje.