Europapress Izdanja

OK!
Broj 38

Moje putovanje

Adis Abeba

Užičanka Iva Žunić, studentkinja Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, boravila je nekoliko nedelja u glavnom gradu Etiopije, na izboru Miss Millenium, na kome je proglašena za Millenium Queen of Europe, upoznala je grad, imala loša iskustva s hranom, ali se oduševila prirodnim lepotama i ljudima, a najviše su je fascinirali majmuni babuni, koji su je ujutro budili, a noću plašili

Kada sam svojim prijateljima saopštila da putujem u Adis Abebu na izbor za 'Miss Millenium', svi su pokušavali da me nagovore da odustanem od te ideje. Govorili su mi: 'Šta ćeš tamo? Znaš li kako je to opasno? Etiopija?! I ne znaš gde si se zaputila?', tako da me je nakon silnih priča pomalo uhvatio nekakav neobjašnjiv strah. Ali, nisam želela da pokleknem, i nisam se na kraju pokajala. Provela sam se fenomenalno, za šta sam zahvalna svojoj agenciji 'Take five' koja me je i uputila tamo.
Pogled kroz prozor Prvi utisak o Adis Abebi ni meni nije bio baš sjajan. Nakon višesatnog leta i dolaska na aerodrom, deo grada koji sam posmatrala kroz prozor vozeći se autobusom do hotela bio je poražavajući. Odranije mi je bilo poznato da je Etiopija veoma siromašna, ali nisam mogla da verujem da čitav grad ostavlja utisak tolike oskudice. Sav je u nekakvim očajnim udžericama. Prodavnice su im smeštene u omanjim barakama. Pekare izgledaju podjednako tužno. Nema nigde normalne prodavnice.
Kusur od prosjaka Taj vizuelni utisak nije se popravio ni narednih dana. Istina, postoje dva-tri moderna tržna centra, ali je pomalo smešno videti takvu građevinu okruženu ruševnim barakama i mnoštvom prosjaka. To su, inače, jedini klasični kontrasti, jer sve ostalo je prilično jednolično - siroma šno, da ne kažem bedno. Ulice su prepune prosjaka, ali su veoma kulturni, čak i ne traže mnogo. Kada nekome od njih date jednu biru, što je etiopska valuta i vredi oko sedam naših dinara, on vam vrati kusur! Zaista nezamislivo. Znam da ove godine planiraju da nekoliko hiljada njih isele iz glavnog grada.
Osmesi za misice Ali, ono što bitno menja celokupan utisak o Etiopiji, jesu ljudi. Gde god sam prolazila, stalno su mi se osmehivali. Bili su veoma predusretljivi prema meni i drugim devojkama misicama, ali nisam uspela da otkrijem je li to zato što smo svetlijeg tena, ili što smo misice. Tek, to nam je jako prijalo, a među svim tim ljudima nekoliko njih sam upoznala jako dobro, i ostali smo u kontaktu.
Opasna voda Svima koji se odluče da posete Etiopiju preporučila bih da ne piju vodu, čak da je ne koriste ni kada peru zube, i da nipošto ne jedu salatu. Ja sam salatu samo jednom jela, i završila sam sa stomačnim tegobama izazvanim alergijom na hranu. To me je nekoliko dana vezalo za krevet, ali sam zato upoznala jednu dobrodušnu

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.