Europapress Izdanja

OK!
Broj 38

Naš dom: Vesna i Branislav Kaluđerović

Vila u komšiluku korner

Vlasnik izdavačke kuće i doskora predsednik Stonoteniskog saveza Crne Gore, uz idejnu i praktičnu pomoć supruge i kćerki Marije i Ivane, ostvario je dečački san: izgradio je kuću od pet stotina kvadratnih metara u blizini fudbalskog terena na Cetinju, pa sad utakmice omiljenog kluba gleda s balkona

Piše: Vesna Čađenović
Photo: Risto Božović

Otkad su se pre pet godina preselili u vilu u centru Cetinja, Vesna i Branislav Kaluđerović ređe putuju, odlučni da što više vremena provode u porodičnom carstvu. Pet stotina kvadrata pretvorili su u svoj svet, u kome im je lepo, mada, oboje priznaju, kad bi ponovo zidali, prostor za uživanje rado bi smanjili za pola. - Arhitekti, inače mom dobrom prijatelju, dok je pravio projekat, stalno sam govorio: Želim da sve prostorije u kući budu velike. Možda sam pogrešio u tome, jer tek kad izvesno vreme živite u nekom prostoru počnete da uočavate sve njegove prednosti i mane. Prednost je što je kuća udobna, a mana što je toliko udobna da, otkad smo se uselili, nemamo potrebu da putujemo kao ranije - kaže Branislav-Banja Kaluđerović, do pre nekoliko meseci predsednik Stonoteniskog saveza Crne Gore i vlasnik izdavačke kuće Grafos.
Veliki jugonostalgičar, poštovalac Titovog lika i dela, nije se ni trenutak dvoumio kako će nazvati velelepno zdanje sagrađeno za nešto više od godinu dana. Vila Broz - nametnulo se kao logičan izbor, isto kao i odluka da je sagradi na mestu za koje ga vezuju dečačke uspomene.
- U ovoj uličici nekada su bile takozvane oficirske kuće - priseća se domaćin. - To su bile prizemne građevine, s debelim zidovima i lepo uređenim dvorištima. U jednoj od njih živela je porodica Prlja, kod koje sam često dolazio. Dvorište se naslanjalo na fudbalski stadion, a pošto su u to vreme utakmice bile česte, i Lovćen poznat klub, mi dečaci bismo se sakupili i umesto sa tribina, meč bismo gledali iz tog dvorišta. Sredinom devedesetih, u vreme kad smo živeli u Podgorici, čuo sam da se ta kuća prodaje. Pošto su stari vlasnici umrli, smesta sam pozvao njihovog rođaka koji ih je nasledio i rekao mu: Ako kuća nije prodata, želim da je kupim. Platiću deset odsto više od bilo kog kupca koji ti se javi.

Filmska raskoš
Posle nekoliko godina Branislav i njegova supruga počeli su sa rekonstrukcijom građevine.
- Moram da priznam, moja supruga je podnela sav teret gradnje. Imao sam zadatak da zaokružim finansijsku strukturu, ostalo je bilo njena briga.
Istrajna i odlučna, Vesna je zasukala rukave. Otkrila je kako joj se mistrija i radničke rukavice idealno slažu s garderobom.
- U to vreme Banja je stalno bio na putu, a majstori kao majstori, uvek moraju da se nadziru - kaže Vesna. - Nosila sam se sa njima kako sam znala i umela. Sećam se, trebalo je

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.