Europapress Izdanja

OK!
Broj 37

Moj dom: Olja Karleuša

Hvatanje devojačkih snova

Uspešna pevačica, koja ne skriva strast prema luksuzu, besu i kiču, upravo se uselila u stan na Neimaru u kome ima bogat mini bar sa originalno upakovanim pićima, udobnu garnituru za dnevnu sobu kakvu je isprobala u kući Velikog brata, ali posebno mesto zauzimaju veliki garderober i staklena piramida sa vrelim peskom iz Sahare

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marija Ćalić

Olja Karleuša je jedan od retkih fanova klasičnog kiča koji to glasno priznaju. Ne usteže se da kaže kako obožava leopard dezen i sve što je pozlaćeno. Ova zgodna pevačica ima prodoran glas, nema dlake na jeziku i ništa ne krije, ali nije ekscentrični skandal-majstor. Samo je prirodna. Njen originalan stil prepoznatljiv je podjednako u pesmama, nastupima, odevanju i uređenju stana. U svemu pravi drske miksove elemenata koji nikad ne idu zajedno.
Njen novi stan na Neimaru definitivno liči na nju jer je neverovatna kombinacija savremenog dizajna, prirodnih materijala, čiste sintetike, kiča, glamura i rustične estetike. Vrata ultramodernog garderobera prefarbana su bojom koja imitira staro drvo, a ispod staklenog stola je prostirka od kože.
- Ne dopada mi se ništa klasično i obično. Volim kad u stanu ima malo kičerice. Sviđa mi se da na parket prostrem životinju i obožavam zlatne ukrase, štuko, suvo cveće i mirišljave sveće. Stan je sada skoro savršen, fale mi još samo veštačke palme, zavese i lampe. Početna ideja nam je bila da napravimo kombinaciju modernog, klasičnog i totalnog kiča. Paleta boja je trebalo da ide od slonove kosti do zlatne. Na kraju smo se predomislili. Prvo što smo kupili bile su prugaste crno-bele tapete i sve smo prilagodili njima.

Dorćolka na Vračaru
Glavna mana stana u kome je donedavno živela bio je nedostatak prostranog garderobera. Sada se u osamdeset kvadrata oseća mnogo spokojnije.
- Stari stan je bio u spejs fazonu, sav u sivom. Zidovi su bili obloženi materijalom koji podseća na pesak. U jedan je bio ugrađen veliki okrugli akvarijum. Bio je to mladalački, lep stan, ali suviše mali za mene. Dok sam bila u kući Velikog brata, moj dečko Peca je kupio nov, veći, blizu hrama svetog Save.
Samo me je pozvao telefonom i pitao da li mi odgovara lokacija. Dala sam mu zeleno svetlo i pre nego što sam videla prostor. Iako sam rođena Dorćolka, znala sam da će mi se Vračar dopasti. Kroz prozore se vidi hram. Sav nameštaj smo ostavili u starom stanu jer se nije uklapao u novi koncept. Čak ni televizore nismo spakovali, nasledili su ih sadašnji stanari. Poneli smo jedino lične stvari. Ovaj novi smo opremili novim nameštajem i kompletno redizajnirali. Verujem da ga prethodni vlasnici ne bi prepoznali. Prijatelji koji su nam bili u poseti kažu da je najjači utisak da prostor miriše na novo i da je jako

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.