Kuhinja Aleksandra Josipovića
Plešući praznog stomaka
Talentovani igrač Mulen Ruža, koji umetnički senzibilitet razvija u Gradu svetlosti, na scenu obavezno izlazi gladan, hedonističku prirodu ne može da obuzda kada se nađe u prodavnici sireva i puževa, a seckanje argarepe i luka najbolja mu je psihoterapija
Piše: Ivana Stepanović
Photo: Marko Krunić
Zvuči neverovatno da profesionalni plesač jede sedam puta dnevno i da je u stanju da za jedno veče popije osam koktela napravljenih od ubistvene kombinacije žestokog alkohola, dok svi drugi za stolom jedva stignu do treće čaše. To nije nimalo neobično za Aleksandra Josipovića, igrača Mulen Ruža, koji je zavoleo ples pošto je, kao osnovac, pet puta dnevno gledao kultni film Dirty Dancing, a dimljeni losos i šampanjac još ranije, na novogodišnjim kućnim partijima svojih roditelja. On je rođeni boem. Kad se pre pet godina preselio u Pariz, shvatio je kako je to jedino pravo mesto za njega. Maštao je, doduše, o nekim drugim gradovima, ali sudbina je htela da se zaljubi u Francuskinju, a zatim je, posle prve posete njoj, odlučio da tamo i ostane.
Srećan je što mu dan počinje uz kroasan koji se topi na jeziku i vruću crnu kafu, a završava se kvalitetnim šampanjcem. U svojoj romantičnoj mansardi nadomak Monmartra voli da kuva, naročito za prijatelje.
- Svako ko je maštovit u Parizu može da spremi dobru večeru za manje od deset evra. Obilazak radnji je najuzbudljivija šetnja kroz grad. Naročito prija leti, kad je napolju jako toplo, tada pola sata biram sireve u prodavnicama. Istovremeno i utolim glad, jer prodavci imaju običaj da robu reklamiraju tako što nude kupce da je probaju.
Kad je bio dečak, bilo mu je zanimljivije da sam sebi skuva ručak nego da čeka da to mama uradi.
- Vrlo rano sam pokazivao afinitet prema kulinarstvu. Uvek sam se šalio sa mamom što veliki svetski kuvar, koji je nasledila od svoje majke, koristi jedino kao presu za oblande i što nikad nije pročitala nijedan recept, a kamoli pripremila neko od tih jela. Knjiga je odlična, uključuje čak i uputstva za pripremanje specijaliteta od jastoga. Od tih fotografija mi je išla voda na usta. Počeo sam da kuvam sa dvanaest godina. Jedno od porodičnih pravila bilo je da svako može da jede šta hoće, roditelji ni mene ni sestru nisu terali da ručamo ono što su oni spremali. Jedan od mojih prvih eksperimenata je bio pire krompir sa šargarepom. Dok je meni to jelo bilo ukusno, ostali ukućani su smatrali da je prilično bljutavo. Jednom prilikom sam pekao palačinke kad je napolju bilo četrdeset dva stepena. Smesa je bila toliko slatka da je nadev od džema ili čokolade bio sasvim suvišan. Uvek sam bio ponosan na te svoje kulinarske izume. Izmišljao sam recepte. Paradajz sam, na primer, punio tunjevinom, u razna jela
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
