Moje putovanje
Tojama
Poznati režiser Petar Lalović divio se Japancima koji su nam neodoljivo slični, čistoći reka što protiču kroz grad i budističkom hramu starom više od osam vekova, nije odoleo gastronomskom izazovu pa je probao i pohovane larve mrava, glumaca u nekim od svojih filmova, kao i sneg sa sirupom od marelice
UTojami, lepom gradu na ušću dve reke u Japansko more, obreo sam se kao član žirija prestižnog filmskog festivala 'Wild Life', koji se tamo bijenalno održava već šesnaest godina. Sticajem okolnosti, na jednom od prvih, 1993, moj film 'Marmeleon' dobio je specijalnu nagradu, ali tada nisam bio u prilici da otputujem i lično primim priznanje. Posle četrnaest godina, zahvaljujući upornosti japanskih filmskih radnika, pre svega Hirohisu Otu, stigao sam u Zemlju izlazećeg sunca.
Posluženje na kolenima Put na krajnji istok potrajao je gotovo dvadeset četiri sata, a po sletanju na aerodrom Narita, na oko dva i po sata vožnje od Tokija, dočekao me je Hirohiso sa suprugom. Iskoristio je tu priliku da me odvede i u svoj letnjikovac, smešten na pola puta do glavnog grada. Bio sam zadivljen kućom pored same šume. Napravljena je maštovito i praktično, jer se u ovoj zemlji veoma štedi na prostoru. Sve prostorije imaju klizna vrata, kroz koja je njegova supruga, odevena u kimono, prolazila na kolenima donoseći posluženje. Bilo mi je neprijatno, i zamolio sam domaćicu da nam se pridruži, što je kasnije i učinila, pojavivši se u farmerkama. Uz tradicionalni sake, pirinčanu rakiju, razgovarali smo o kinematografiji i festivalu koji okuplja autore iz čitavog sveta.
Grad-apoteka Tojama, grad lala i centar japanske farmaceutske industrije bazirane na bilju sa obližnjih planina, nalazi se na sat i po leta od Tokija. Moderan i svetao, sa oko šest stotina hiljada stanovnika, očarao me je već na prvi pogled. Tamo je sve baš kao u apoteci. Koliko god da sam se trudio, za pet dana koliko sam tamo proveo, nisam uspeo da pronađem baš nijedan papirić na ulici. Čak sam jednom prilikom video čoveka kako 'naoružan' nekom čakljom pokušava da ulovi jedan list na površini reke. Inače, obe reke koje protiču kroz Tojamu toliko su čiste i bistre da voda iz njih može da se pije bez ikakvog razmišljanja.
Zaljubljeni u balegara Pošto je festivalski program bio izuzetno naporan, jer je za četiri dana prikazano obilje filmova, a ljubazni domaćini su mi čak četiri puta priredili omaž, prikazavši po deset mojih igranih, kratkih i dugometražnih filmova, nisam imao mnogo vremena za dokolicu i upoznavanje grada. Bilo je neverovatno dirljivo sa koliko su strasti Japanci posmatrali filmove o balegaru, životinjici koja svoj svakodnevni teret gura uzbrdo poput Sizifa, i mnogi su se prepoznali u toj metaforičnoj priči.
Čudna pravila Boravak u ovoj fascinantnoj zemlji gde se na čudesan
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
