Europapress Izdanja

Ok!
Broj 36

Iskra Brajović

Lepa Vojina naslednica

Debitantskom ulogom u filmu Bacio sam čini na tebe kćerka ministra kulture krenula je umetničkim stopama oca, koga je obožavala čak i kad je s koleginicom Milicom Mihajlović osnovao novu porodicu, jer se i dalje ponašao kao najbolji tata na svetu i bio uz nju i brata kad god im je bio potreban

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Vukica Mikača i privatni album

Tiha ali samouverena, nežna, a istovremeno jaka, obrazovana, elokventna i talentovana kćerka ministra kulture Vojislava Brajovića krenula je očevim stopama. Debitantskom ulogom u filmu Miroslava Petkovića Bacio sam čini na tebe dvadesetogodišnja Iskra zakoračila je u svet glume kojim je bila opčinjena još kao devojčica. Ponudu da zaigra u ovom projektu dobila je od Dude Ćeramilac, legende srpskog glumišta, koja je Iskrinu nesvakida šnju lepotu i njene crne, krupne oči, primetila u hodniku Akademije umetnosti Univerziteta Braća Karić. Iako joj je predlog zvučao potpuno neverovatno, studentkinja treće godine glume, u klasi Nebojše Dugalića, nijednog trenutka se nije dvoumila.
- Bila sam još u pidžami kad mi se Duda Ćeramilac javila telefonom. Rekla mi je da im je za film potrebna devojka crnih očiju, i pozvala da što pre dođem u Zemun kako bi me video i reditelj. Čim je prekinula vezu, zamolila sam mamu da krene sa mnom. Na razgovor smo otišle autobusom. Mama je sve vreme bila napolju i držala mi strah za vreme intervjua, a ja sam posle svakog probnog snimanja s Draganom Bjelogrlićem i Gordanom Kičićem išla na ogromni čokoladni kup, da bih se malo smirila.
Čekanje na odgovor filmske ekipe i reditelja izgledalo joj je kao večnost. Pomislila je da nije ni dobila ulogu, ali posle pet dana Iskrin telefon je zazvonio.
- Bilo je jedanaest uveče. Kao kroz san čula sam Dudin glas: Samo da ti javim, prošla si. Igraćeš Kaću u filmu, ali nemoj sada da se raduješ, vreme je za spavanje. Slavi sutra. Laku noć.
Naravno, nije mogla da sačeka jutro, jer je prvi put u životu dobila ozbiljan projekat. Debitantski angažman proslavila je s majkom Ljiljanom, bratom Vukotom i vodoinstalaterom koji im je u tom trenutku nešto popravljao u kući. Sutradan je otišla da potpiše ugovor i uzme scenario.
- Mama mi je stalno govorila kako ne želi da budem lekar kao ona i njen otac, jer je to najgori posao na svetu. Zato mi je jedini logičan izbor bila tatina profesija, iako je on do poslednjeg trenutka verovao kako to govorim samo zato što ga volim. Shvatila sam to kad sam mu posle druge godine srednje škole nagovestila kako ću probati da upišem fakultet odmah nakon trećeg razreda. On me je iznenađeno pitao: Hoćeš na primenjene umetnosti? Odmahnula sam glavom, a on je znatiželjno nabrajao: Likovnu akademiju? Arhitekturu? Pozorišnu režiju? Nisam verovala da ne može da

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.