Naš dom: Dragana i Aleksandar Crvkvenjakov
Nacionalni dnevnik na porodičnom dvosedu
Ugledni novinar i arhitekta, dugogodišnji urednik centralnih informativnih emisija na različitim televizijama, zaštitno lice TV Pink, u svome stanu u komšiluku Botaničke bašte stvorio je ambijent u kome, zbog manjka zidova, postoji familijarni konsenzus o zabrani kupovine novih umetničkih slika, a najviše uživa kad supruzi i sinu Mihailu i njegovoj devojci Isidori umesi tortu iznenađenja
Piše: Zorica Zarić
Photo: Branko Pantelić
U komšiluku Botaničke bašte, u ulici Vojvode Dobrnjca nalazi se dom novinara i arhitekte Aleksandra Crkvenjakova, urednika Nacionalnog dnevnika TV Pink i dugogodišnjeg televizijskog novinara koji je svojim odmerenim komentarima i lucidnim zaključcima uvek lako pronalazio put do suštine. Porodična terasa u kasno leto deluje kao prava mini džungla. Bilo je tu svega, kako kaže naš domaćin, od drveta banane, koje je umrlo jer su ga izneli u hodnik, do najraznovrsnijeg rastinja, a onda je zelenu oazu sveo na tri pozamašne biljke: dve pomorandže i jednu maslinu, koje neguje uz pomoć supruge Dragane, sina Mihaila i njegove devojke Isidore.
- Do ovog leta od saksija nije moglo da se izađe na terasu. Onda sam odlučio i biljke razdelio po komšiluku, jer sam mislio da ću iskoristiti leto i kompletno renovirati stan - kaže domaćin.
Glava kuće je i najčešći krivac za raznorazne zgode i nezgode od kojih se izdvaja ona s platnom Miloša Šobajića, kad je slici prilagođavao dnevni boravak.
- Arhitekta u meni je po pravilu bezobrazan, vrlo često i ne pita da nešto uradi. Pri tom, imam vrlo ružan običaj da planiram, a da ne merim. Izvedem onako odokativno, pa je zato i ova dnevna soba prilično natrpana. Da je tako, shvatio sam tek kada su komadi kožnog nameštaja, koji je pravio moj drugar, počeli da stižu. I stolovi su mogli da budu malo manji, ma, sve je moglo da bude manje, da prostorija diše. Znam da je to za jednog inženjera loša navika, ali šta da radim - megaloman u meni je očigledno jači - bivši direktor RTS-a duhovito opisuje svoju potrebu za velikim formatima, a ukućani potvrdno klimaju glavom.
- Kupio sam sliku Miloša Šobajića misleći kako će taman da stane na zid do televizora, ali sam se ubrzo uverio u suprotno. Prvo nisam mogao da je unesem u lift, već sam je vukao stepenicama do četvrtog sprata, potom se ispostavilo da mi treba još jedna mini komoda kako bi se sve lepo uklopilo. Nešto slično mi se desilo i kad sam kupio frižider s ledomatom. Delovao mi je vrlo funkcionalno, baš kako treba. S posla sam pozvao Draganu i pitao da li su ga dovezli. Jesu. Pa gde je? U dnevnoj sobi, rekla mi je kroz smeh - priseća se Aleksandar.
Ispostavilo se da ultramoderni frižider ne može da prođe kroz vrata
… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.
