Europapress Izdanja

Specijalno izdanje
Doktora u kući
LUDO, ZDRAVO LETO
Broj 1

Ok!
Broj 35

Naš dom: Milanka i Veselin Vuković

Svetionik sreće na obali mora

Poznati odbojkaški trener, stručnjak koji svoje znanje prenosi učenicima širom sveta, planove za nove sportske uspehe pravi u porodičnom stanu u Budvi, pored supruge, kćerke Bojane i sina Vladimira

Piše: Vesna Čađenović
Photo: Risto Božović

Selektor odbojkaške reprezentacije Crne Gore Veselin Vuković, cenjeni stručnjak koji radi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, za stratešku bazu izabrao je stan u naselju ubica, na kilometar od centra Budve. Zašto se sjajni sportista, koji je igračku karijeru prekinuo u dvadeset sedmoj godini, odlučio da odavde kreće u nove pobede, postaje jasno tek kada se širokim, belo popločanim stepeništem stigne do debelih hrastovih vrata i uđe u prostor od stotinak kvadratnih metara. Beli rustični zidovi, efektno izabrane slike, jednostavan enterijer u kome se ističu retke sitnice donesene iz najudaljenijih krajeva sveta, čine da sve odiše smirenošću i lepotom.
- U mom poslu trenuci mira su preko potrebni, a čovek se nigde tako lepo ne odmori kao u svojoj kući, okružen pažnjom najbližih - kaže poznati odbojkaški stručnjak.
Zgrada u kojoj se nalazi stan, koji je dobio 1997, posle prelaska u Budvansku rivijeru, naslonjena je na brdo, i do nje ne dopire gradska vreva, pa se stiče utisak da čovek živi na selu, iako se do centra stiže za desetak minuta laganog hoda.
- Kad nam u posetu dođu moje sestričine, uvek se slatko smejem. Obično mi predlože: Tetka, idemo u grad. Nikako ne mogu da im objasnim da mi jesmo u gradu - otkriva Milanka Vuković, supruga sportskog idola Budve.
Nesuđeni skijaški as, rođen u Kolašinu, odbojkom je počeo da se bavi tek u drugom razredu srednje škole.
- Kao i sva deca sa severa Crne Gore, odmalena sam znao da skijam. Posle osnovne hteo sam da pohađam gimnaziju, ali u Mojkovcu, koji je najbliži mom selu, mogao sam da upišem samo zanat, a to nisam želeo - priseća se Veselin. - Tako sam otišao u Novi Sad i uporedo sa školovanjem nastavio da vežbam skijanje. Vrlo brzo sam ušao u reprezentaciju i na takmičenjima postizao zapažene rezultate. Bio sam prvi na turniru održanom na Kopaoniku, treći na prvenstvu Jugoslavije. U drugom razredu srednje škole zapazio sam konkurs kojim je Odbojkaški klub Vojvodina tražio potencijalne igrače. Otišao sam na test. Tri dana kasnije obavestili su me da sam primljen. Tog časa prestalo je moje interesovanje za skijanje. Kad sam otišao da vratim opremu, čovek zadužen za nju, čuvši moje razloge rekao mi je: Daj, Vesko, stripi se, kakva odbojka. Idi, malo se loptaj, pa ćes opet doći. Ali, od 1972. odbojka je postala deo mog života.

Turista u svojoj kući
Posle sjajnih partija koje je pružio u dresu Vojvodine, Vuković je sredinom devedesetih došao u Podgoricu,

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.