Europapress Izdanja

Specijalno izdanje
Doktora u kući
LUDO, ZDRAVO LETO
Broj 1

Ok!
Broj 34

Kuhinja Mirande Viđak i Stefana Kapičića

Gricni me nežno

Poznati glumac i njegova lepša polovina uživaju u čarima Crnogorskog primorja i uz najraznovrsnije morske specijalitete kuju planove za osvajanje Holivuda

Piše: Vesna Čađenović
Photo: Risto Božović

Imam veliku sreću što je uz mene žena koja je praktična, pametna i lepa, a uz to fantastično sprema ukusna jela - kaže glumac Stefan Kapičić koji vrele avgustovske dane sa verenicom Mirandom Viđak provodi u dedinoj kući u Budvi. Tamo se svakodnevno relaksiraju na bazenu hotela Avala i kuju planove za odlazak u Los Anđeles, krajem septembra. Stefana uskoro očekuje i premijera filma Čarlston za Ognjenku, a Miranda u svom rokovniku već ima upisane termine za razgovore s velikim holivudskim producentima.
- Stalno smo na relaciji Split-Budva-Beograd-Njujork, a obilazimo i druga mesta - kaže par koji gde god da se pojavi izaziva veliku pažnju.
Dete beogradskog asfalta i rođena Splićanka, čija je romansa počela u srpskoj prestonici pre tri godine, imaju potpuno različite gastronomske ukuse. Međutim, slažu se u jednom: kuvanje nije samo umetnost, već i divan način da se voljenoj osobi pokaže ljubav.
- Kuvanje je čin ljubavi - tvrdi Stefan koji planira da glumačku karijeru nastavi u Holivudu.
- Pravo je zadovoljstvo kuvati za Stefana. On zbilja uživa u hrani - smeška se Miranda. - Nije zahtevan, jede sve što spremim, mada, za razliku od mene, tamani neverovatne količine mesa spremljenog na razne načine. Posebno mu prija crveno i roštilj. Verovatno tako zahteva njegov organizam, jer sam uočila da ako za ručak ne pojede dobar komad mesa, gladan je već posle sat vremena. Ja sam luda za ribom, školjkama, račićima, blitvom, zelenom salatom i onom od krompira. Što se mesa tiče, meni najviše prija piletina. Druge vrste mogu da probam, ali samo komadić, jer ako pojedem više, osećam se užasno tromo, kao da mi je tenk u stomaku.
- Obožavam dobro začinjenu hranu, po sistemu što ljuće, to bolje, ali sad polako prihvatam i Mirandin način ishrane. Moj gastronomski ukus najviše je odredila baka Milena koja mi je ujedno obeležila detinjstvo, a živela je na Žabljaku. Miris njenih krofni, pita sa sirom, kačamaka i popare, što je često spremala za mene i moga brata, i danas osećam. Umrla je pre godinu dana i sve više mi nedostaje. Posle nje došla je majčina kuhinja, i sad, evo, Mirandina. Svaka od njih je važna u jednom delu mog života. Srećan sam što Miranda lepo kuva, a to sam primetio kad sam je prvi put posetio u Njujorku. Kasnije, kad sam upoznao njenu majku, shvatio sam zašto kažu da jabuka ne pada daleko od stabla. Pašticada njene mame je toliko ukusna da ne mogu da se zaustavim. Mirandino umeće ogleda se i u tome što za kratko vreme napravi nekoliko najrazličitijih jela.
Miranda na ovakve komplimente

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.