Europapress Izdanja

Specijalno izdanje
Doktora u kući
LUDO, ZDRAVO LETO
Broj 1

Ok!
Broj 34

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Potraga za rešenjem

Imam 43 godine i radim kao medicinska sestra u šok sobi. Dežurstva, često neko i umre, nespavanje noću, sve me to opterećuje i rastrojava. Kod kuće me čeka dvoje dece, muž, njegova mlađa sestra koja živi s nama. To je, u stvari, stan mog svekra i svekrve koji su se povukli u vikendicu blizu Beograda. I ranije sam imala problema sa zaovom. Uvek sam se nadala da će se udati i otići, pa da nas četvoro živimo kao celina. Ali, evo već godinu dana ona sve češće dovodi svog momka koji nema stan. Šta ću ako ostane trudna i on dođe da živi kod nas, ili se uda i ne odseli? Ovo je mali stan, taman za jednu porodicu. Nabacivala sam joj da bi, eto, mladenci mogli da žive u vikendici, kod mame i tate, više je prostora, istina prevoz je loš, ali on ima kola. Međutim, ona mi je drsko odrezala da odem ja ako mi je to lepo, pa sam zaćutala. Vršim pritisak na muža da s njom razgovara, ali on plane, iznervira se, kaže da ućutim. Ne znam kako oni misle da će se to rešiti. Kao da samo ja brinem o tome, a ostali ništa.

Ako vas dobro razumem, poštovana čitateljko, vi biste želeli da samo za sebe (i svoju porodicu) dođete do nečega što ne pripada samo vama, već bi trebalo da se podeli? I da to-dobijete, bez ikakvog novca ili obeštećenja svojoj zaovi? To ste me pitali?
Odgovor na to i takva pitanja - ne‚znam. A čak i kada bih znala, ne bih vam rekla jer bih time podržavala i ohrabrivala neka rešenja koja nisu dobra. Ni pravna, ni pravedna.
Mogu da razumem da radite težak posao i da želite da živite nasamo sa svojom porodicom, u svom stanu. Ali vam vaše potrebe i želje ne daju za pravo da to učinite na račun tuđih prava. Vi ste, pretpostavljam, kada ste se udavali, znali da vaš muž nije jedinac. Osim ako niste igrali na kartu da je on - muško i da kao takav ima ekskluzivna i isključiva prava na sve. Da je njegovu sestru moguće odstraniti jer je žensko i mora da ode od kuće kako bi bratu napravila prostora? U kom veku vi živite, i da li biste i sa svojom kćerkom - ako imate ženske dece - postupili po istom 'ključu'?
Ako već tražite moje mišljenje o vašoj situaciji, onda je ono da zaboravite i odustanete od istiskivanja i preotimanja nečega što nije vaše. Da se pri dogovaranju rukovodite ne samo svojim interesima i korišću, već da svi zajedno tragate za rešenjem koje će ispratiti prava svakoga od vas. Ne nužno i - apetite.

Računica duše

Udala sam se mlada, videvši u tome spas od škole i strogog oca. Dosta smo radili i radimo. Stvorili smo mnogo. A najvrednije su naše dve devojčice, kakve se samo mogu poželeti. I sve drugo je, osim odnosa između nas dvoje. Mi smo stranci. Nema razgovora, smeha, ljubavi. Pokušala sam nekoliko puta da vidimo šta to koči naš odnos, ali on kaže da sam besna i da puno gledam filmove.
U moje srce je ušetao čovek koga sam čekala celi život. Zajedno smo godinu i po. I on je oženjen, ima četvoro dece i živi u susednoj državi. Zbog prirode posla često je na putu i sa mnom. Ovog momenta bih spakovala kofer i krenula s njim. Sve bih ostavila suprugu, samo ne decu. Posavetujte me šta da radim, u braku imam sve osim ljubavi, a u vezi samo ljubav i ništa više.

Za početak, poštovana čitateljko, primećujem da mi pišete o odsustvu ljubavi u vašem braku. Razumela bih vaš problem oko toga, čini mi se, lakše, da ste i jednim slovom spomenuli da je u vašem braku ljubavi ikada i bilo. Da ste se baš zbog nje udali baš za tog čoveka, svoga muža, i želeli da baš s njime rodite svoju decu. Iz ljubavi.
Ali ne. Ne pišete mi tako jer tako i nije bilo. Udali ste se iz nekih sasvim drugih, korisnih i praktičnih razloga. Tata je bio strog, škola teška, a vi jako mladi. Udali ste se, tako, za svog muža da bi vas spasao (kako sami kažete) od života koji vam se nije sviđao. Što bi se reklo - sa predumišljajem. Ali ne iz ljubavi. Niste tog čoveka odabrali za supruga zato što vas je razumeo, umeo da sluša i s vama deli vaše brige i radosti. I onda to od njega niste ni dobili. A takav dogovor nije ni bio. Niko nije ni spominjao ljubav, razgovore, emotivnu bliskost i povezanost. Dobili ste baš ono što ste i hteli. Spas.
Zato se vaš muž i čudi šta vas je, nakon toliko godina zajedničkog života, rada i sticanja, sada odjednom 'spopalo'. On je ostao u okvirima scenarija koji ste prvobitno prećutno napravili. Brak rukovođen interesima i sticanjem. Ali vi ste se promenili, poštovana čitateljko. Sada više niste onako mladi i nerazumni kao onda kada ste bežali od škole i strogog tate. Sazreli ste i kao osoba, i kao žena. Stekli samopouzdanje. Shvatili da u životu postoje i druge, možda i važnije stvari nego što su sticanje i korist. Da brak može da služi i za nešto drugo, a ne samo da se u njega pobegne od tate i škole. Da muškarcu imate mnogo toga iz sebe da date i da dobijete od njega. Da ispunjenje i smisao života nisu (samo) u kućama, stanovima i lokalima.
Pojavio se i čovek koga ste zavoleli. Krenuli biste za njim bez razmišljanja, samo da vas pozove da napustite muža i udate se za njega. Samo što takvog poziva s njegove strane - nema. A i udaja za njega teško bi išla. Vi udati, on oženjen… to već ni zakon ne dozvoljava. A nisam čula da je on planirao da se razvede.
Šta će biti s vašom vanbračnom vezom ja, naravno, ne mogu znati. Neke od njih prerastu u nešto ozbiljnije, druge ostanu kao neki (večiti) trenutni lek za nezadovoljavajući život koji nikada ne promenimo…
Tako priličan broj ljudi pravi i živi neku kombinaciju sličnu vašoj, poštovana čitateljko. Računica je otprilike, kao u matematici gde bi pola (brak bez ljubavi) +pola (ljubav bez braka) trebalo da daju nešto kompletno.
A da li naša Duša priznaje takvu 'matematiku'? Ne znam konačan odgovor na to pitanje. Izgleda, poneka - ne. A poneka - da.

Kao vrt

Ovo zbog čega vam pišem, sigurna sam, nije samo moja priča. Barem desetak mojih drugarica deli ovaj moj bunt protiv neprekidnog 'rada na sebi', 'svojoj vezi ili braku'. Stvarno mi je odbojna i sama pomisao da odnos s voljenom osobom treba da mi bude kao kopanje i pranje prozora, a ne prepoznavanje i razumevanje bez reči. Da li je za tu promenu odnosa prema sebi i ljubavi krivo današnje doba interneta i mobilnih telefona? Gde su romantika i zaljubljenost iz vremena naših baka kada se ljubav događala spontano? Ne znam da li sam uopšte zainteresovana za emotivnu vezu s muškarcem ako bi bila ispunjena tim 'kulučenjem'. Imaju li osećanja pravu šansu i značaj?

I ja, slično vama, poštovana Anamari, verujem u iskonsku snagu i značaj ljubavi. S tom razlikom što, za mene, ona nije SAMO čista emocija u vakuumu, bez ikakvog odnosa sa životom, svetom i njihovim saplitanjima. A ovi poslednji - život, ljudi, međusobni odnosi, interesi i manipulacija… - ne da traže da se na njima neprekidno radi, već tome stvarno kraja nema. Verujem da ćete se složiti sa mnom da bi bila prava šteta i greh nešto tako važno i dragoceno -kao što je Ljubav - prepustiti svakojakim korovima banalnosti i trivijalnosti, prašinama laži i maglama zloupotrebe. Očigledno neko tu Ljubav i tlo oko Nje mora neprekidno da pazi i neguje, 'plevi' i 'čisti'. Da je razno 'trnje' ne proguta.
Tako je, uostalom, i sa raznim drugim dragocenostima na ovome svetu. Što su važnije i vrednije, to više brinemo o njima i sklanjamo prepreke i štetočine sa njih i oko njih. To radimo sa decom, vrhunskim nakitom, umetničkim delima… Pa zašto bismo s gađenjem odbijali da to činimo i sa svojom Dušom i Ljubavlju? Istina je, ipak, da oko važnih i vrednih stvari, osećanja i ideja ima redovno i mnogo posla. Ne robujte, stoga, toj svojoj romantičarskoj iluziji da se sve prave stvari u životu događaju spontano i razvijaju same od sebe, poštovana Anamari. Nego 'zasučite rukave' i bacite se na posao da negujete i gajite ono što vam je najvažnije. A vaš deo tog rada ne može da obavi niko drugi umesto vas. Ma koliko vas voleo.