Europapress Izdanja

Specijalno izdanje
Doktora u kući
LUDO, ZDRAVO LETO
Broj 1

Ok!
Broj 34

EKSKLUZIVNO: Goran Bregović

Tri dana u biografiji jednog zavodnika

Nekadašnji roker, sada nekrunisani evropski kralj etno-muzike, tvrdi da Sabor u Guči ima smisla samo ako je upakovan u alkohol, kupus i rakiju, priznaje da češće viđa Severinu nego sopstvenu suprugu i decu, na ručku mu je svakog dana bar deset prijatelja, ali kad padne noć, ne otvara vrata nikom i ljubomorno čuva sopstvenu intimu

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Branko Pantelić i Beta

Frontmen Orkestra za svadbe i sahrane, kompozitor Goran Bregović odavno je ukapirao kako svet može da osvoji samo originalnim balkanskim ritmovima. Sin oficira JNA i službenice, koji je u osnovnoj izbačen iz muzičke škole, u sedamnaestoj godini je otišao od kuće, svirao po kafanama, prodavao novine, radio kao fizički radnik, a onda je osnovao Bijelo dugme i potpuno sludeo Jugoslaviju. Posle mnogo godina popularnosti, koncerata, lepih devojaka i svakakvih afera, oženio se manekenkom Dženanom Sudžuk, otišao u Pariz i započeo nov život. Radio je reklame, a onda se s muzikom za Kusturičin film Dom za vešanje otisnuo u nove vode. Igrajući se raznim muzičkim žanrovima pravio je melodije koje su naterale Evropu i svet da se njišu u etno-ritmovima. Sa Orkestrom za svadbe i sahrane godišnje ima blizu sto pedeset koncerata, a nastupom na Četrdeset sedmom saboru trubača u Guči pokazao je da je neprevaziđeni majstor muzičkog spektakla.
Tu gde se miris kuvanog kiselog kupusa i prasećeg pečenja, tek skinutog s ražnja, meša s hektolitrima piva, gde se igra na stolovima i zora dočekuje ispod kariranih stolnjaka, pedesetsedmogodišnji Goran Bregović je pokazao zbog čega ga vole i mrze, i smatraju jednim od najuspešnijih kompozitora.
- Ko nije spreman na kiseli kupus i rakiju, ništa od Guče neće doživeti. Samo Guča upakovana alkoholom ima smisla. I pre nastupa ceo bend je zračio pozitivnom energijom. Vežbali su s takvim entuzijazmom kao da će nastupiti u Metropoliten operi. Razumem da su pre Guče obični trubački orkestri potpuno sluđeni, jer trista šezdeset četiri dana sviraju pijancima za bakšiš, u najgorim mogućim uslovima, čekajući tih svojih pet minuta slave, ali me je uzbuđenje momaka, koji su poslednja tri meseca svirali u najboljim evropskim dvoranama, stvarno fasciniralo - kaže Goran Bregović.

Jeste li ranije bili u Guči?
- Jesam. Nekako imam osećaj da su Srbi podeljeni, jedni su za Guču, a drugi za nešto drugo, kao što smo u Sarajevu imali podelu na papke i Sarajlije. Šteta je, čak i ako ste zaista fanatik druge strane, ne probati jednom Guču. Ta tri dana bi trebalo imati u biografiji. Prosto, tamo postoji nešto što nam organizam traži.

Mnogima se Guča ne sviđa i misle kako smo zaslužili da svet vidi nešto bolje od nas.
- Verovatno i jesmo, ali to je najautentičnije što

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.