Europapress Izdanja

Specijalno izdanje
Doktora u kući
LUDO, ZDRAVO LETO
Broj 1

Ok!
Broj 34

Moj dom: Vladan Petrović

Garaža za adrenalinske snove

Aktuelni šampion Srbije u reliju odrastao je u stanu u kome je kao dete vozio sve što bi stigao, a danas s društvom i devojkom Jovanom najviše voli da se potpuno opusti u momačkoj sobi krcatoj peharima, ili u letnjikovcu do kog ne dopire gradska vreva

Piše: Jasmina Tomašević
Photo: Marija Ćalić

Iako se najbolje oseća za volanom trkačkog automobila, Vladan Petrović, prvak Srbije u reliju i osvajač Zlatne kacige, najvećeg priznanja u automoto sportu kod nas, posle napornog radnog dana u porodičnoj firmi, treninga ili trka, jedva čeka da se vrati u domaću oazu na Lekinom brdu. - Do osamnaeste sam živeo u naselju Braća Jerković. Tamo sam stekao najviše prijatelja, čak je i moja sadašnja devojka Jovana stanovala samo dve zgrade dalje. I danas rado odlazim u stari kraj. Preselili smo se pre osam godina. Dosta vremena provodim na poslu u servisu, na treninzima, i izlascima, ali uvek mi je prijatno i lepo kad dođem kući. U zdanje na Lekinom brdu uselili su se 1999. godine.
- Pokupili smo stvari i iz stana prešli u kuću koja još nije bila završena. Uselili smo se na prečac, najpre u vešernicu. Tu smo svi bili na okupu. Nameštaj koji smo naručili u međuvremenu je stigao i tako smo se skućili - objašnjava Mirjana Petrović, Vladanova majka, diplomirani inženjer fizičke hemije.

Zelena oaza za ćaskanje
Za plac su se odlučili zbog čistih papira o vlasništvu, što je presudilo. Stara zgrada je odmah porušena da bi na njenom mestu nikla otmena vila. Dvorište iza kuće pretvoreno je u vrt s paviljonom, kao stvorenim za ćaskanje uz kafu s prijateljima, ili druženja uz specijalitete sa roštilja.
Na ulasku prvo upada u oči kontrast: kada se kapija otvori, iza posetioca ostaje prometna ulica, a ispred se ukazuje potpuno drugačiji prizor - uređeno dvorište i raskošna, bela trospratna kuća. Gradnja je trajala pune četiri godine. Vladanov otac Zoran, saobraćajni inženjer, nekada i sam zaljubljenik u reli vožnju, u izgradnji je imao perfekcionističke zahteve. Ništa nije smelo da se prepusti slučaju. Važan je bio svaki detalj. On je, kao glava porodice, bio i idejni tvorac i realizator, ali je, naravno, konsultovao i arhitekte. S druge strane, mama Mirjana je bila zadužena za enterijer.
- Izbor tada i nije bio veliki. Nameštaj smo, uglavnom kupili u Beogradu. Stvari su, slučajno, stigle tačno kad smo se uselili. Kuhinju sam ja iskombinovala. Suprug je više voleo da i ona bude u drvetu, medijapan je moj izbor. Stavila sam i ogledalo, pa kad god krenem ka frižideru, pogledam se i - odustanem, objašnjava Mirjana i napominje da joj je pomalo žao što kuću nisu sagradili ranije.
Novi dom je opreman deo po deo. Jedino još potkrovlje nije potpuno namešteno. Ipak, to je

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.