Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 28

Ok!
Broj 34

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Hvatač nagoveštaja

Imam stvarno divnog muža koji me voli i dobar je prema meni. Ali me muči moja loša narav koje sam bila svesna i pre nego što sam se udala, jer su mi i ukućani i prijatelji više puta skretali pažnju na nju, pa sam naučila da je prepoznam. Kažu da sve vidim mračno, planem za svaku glupost, grdim za sitnicu. Znate onu priču kako optimista vidi da je čaša polupuna, a pesimista da je poluprazna. Ja uvek vidim da vode ima jako malo, a i da verovatno nije za piće. Ako, na primer, odemo na odmor, meni ništa ne valja, ali iskreno, i onda samo gunđam. Moj muž kaže 'opet mračiš', a ja stvarno ne bih, ali ništa nije kako treba i mene to proganja. On kaže da će mi život proći bez veze, u nerviranju i prebacivanju, i ja razumem poruku, ali, eto, ne znam zašto sam takva? I šta ja tu mogu kada me je Bog dao baš takvu kakva sam?

Dugo godina su se psihološka nauka i naučnici lomili pokušavajući da odgovore na isto ovo pitanje koje muči i vas, poštovana Nela. Zašto ljudi rade i osećaju baš to, a ne nešto drugo? Odgovori i teorije su im bili sjajni i pametni, ali je od njih, u životu i primeni, bila slaba vajda. Naime, rešenje pitanja 'zašto činim neke stvari?' nije pomagalo i da se ljudi promene, pa da te iste, loše stvari prestanu i da rade.
Onda su shvatili da im je od tog filozofskog pitanja 'zašto?' mnogo korisnije da se zapitaju nešto drugo. Ne 'zašto?', već 'kako nešto radim?'. Kako upropašćavam svoj život, ili ga zagorčavam onima koje volim?' Vidim, poštovana Nela, da ste vi uspeli da uhvatite dobar deo načina na koji održavate u životu to nešto što nazivate 'moja loša narav'. To je dobro, ne zato što će vam samo i automatski izmeniti stavove i ponašanje, već što je to prvi, dobar i neophodan korak ukoliko neko želi da se promeni. On vam je osnova i za onaj naredni, da se učite da prepoznajete stvari od početka. Većina nas je, na primer, svesna svog besa onda kada VEĆ urla, maše pesnicama i koluta zakrvavljenim očima. Ali, to je samo finale jednog osećanja i ponašanja koje je započelo i razvilo se pre toga.
Ono što vam nadalje preporučujem, poštovana Nela, jeste da počnete da prepoznajete prve signale koji najavljuju da će vaša preterana negativna reakcija tek nastupiti u 'svom punom sjaju'. Važno je, dakle, da osim kulminacije svog besa i mraka - kojih ste zasada postali svesni - možete da uočite i njihove prve, slabe nagove štaje. Upravo su oni pravi trenutak i prilika da uhvatite nevolju dok je još 'tanka' i s malom energijom. Tada je vaša šansa da je skrenete ili razredite realno mnogo veća nego kada je pustite da se razdivlja, naraste i raspomami se. Tada ste već odocnili da je promenite i možete samo da je posmatrate. I čudite se samoj sebi.

Varljiva sličnost

Živim u velikom šumadijskom gradu. U braku sam 17 godina. Muž mi je pun kompleksa i problema sa samim sobom. Intelektualac, prepametan, talentovan, ali prepun negativne energije koju sipa na mene i kćerku. Volela sam ga i mislila kako će sve da bude u redu ako budem dovoljno dobra. Ali, prevarila sam se. Prošle su godine, akumulirala sam bol, uvrede, potrošila emocije i motivaciju, i odustala od tog braka. Ne mrzim ga, žao mi ga je. Ne znam da li u sebi nosi više agresivnosti ili depresije, ali, u svakom slučaju je nesrećan. Godinama živimo kao cimeri koji čak i ne razgovaraju, osim kad on dobije poriv da izlije bes i nezadovoljstvo. Onda se posvađamo, pa opet ćutimo. Dogovor je da tako živimo dok se dete ne osamostali, pa onda kud koji….
U međuvremenu sam dozvolila da mi u život uđe moja ljubav iz mladosti. Njegov brak je bio jako sličan mom. I dok sam kod kuće bila sluškinja i objekat za vređanje, zbog Njega sam se osećala kao 'boginja i carica'. Zvao me je po nekoliko puta dnevno, slao na desetine poruka, pred spavanje, ujutru, kad se probudi noću, jer je spavao u sobi sam, kao i ja. Dobila sam na hiljade izjava ljubavi: 'Moraću da smislim reč koja znači više od volim te, jer tako osećam prema tebi', 'Hoću da te zagrlim tako jako da se ne zna gde se završavam ja, a gde počinjes ti', itd. Zvao me je, i ja sam to osećala. Bilo mi ga je puno srce, i moj život, kakav god da je, bio je lep!
Naša veza je trajala sedam godina. Davao mi je krila, volju za život, snagu, energiju… sve dok njegova kćerka (16) nije saznala za nas na jako ružan i za nju bolan način. Onda počinje agonija. Njegovi napadi histerije, optuživanje, mržnja pa kajanje, izlivi ljubavi, izvinjenja, i opet mržnja, pa sve iz početka. I sve to praćeno gubitkom apetita, povraćanjem. Supruga ne spava s njim već četiri godine, svađaju se, a sada je odjednom mudra. Slutim, vratiće ga sebi, počeće da je interesuje šta je to drugoj ženi zanimljivo kod njega. Poslužiću da 'podgrejem' njihov brak, a ja ću ga izgubiti.
Vidimo se ponekad na moju inicijativu. Hoće da me izbriše 'kao gumicom', kaže, a ljubi me i grli kao da mu je poslednje. Omršavio je, ne spava, zbunjen je i zabrinut… Psiholog ga je savetovao da se njih troje izoluju i pokušaju da funkcioni šu kao porodica, a da izbegava viđanje sa mnom, jer će mu to ometati jasno sagledavanje situacije. Neki ljudi se razvode i ponovo venčavaju, život ide dalje, ali to neće biti moj slučaj. Ja ću svoj loš brak da okončam, a on će svoj da leči i rehabilituje. Razumem ga, ne pritiskam, ništa ne tražim od njega, ali patim, patim… knedla u grlu, teskoba u duši, bol u srcu… Izgubiću ga, a kako ću bez njega?

Zavaralo vas je, poštovana čitateljko, to što vam se učinilo da je njegov brak jako sličan vašem, da su vam životne i porodične situacije istovetne, što ste oboje bili izgladneli za ljubavlju i pažnjom… Iz svega toga ste zaključili i da ste vas dvoje isti, da su vam planovi i želje jednaki. Ali…
Sve je to moglo da traje tako (celih sedam godina) dok je bilo - i loš brak i dobra paralelna veza. A kada se saznalo za vas, odjednom se postavka dramatično izmenila. Odjednom se vaš dragi našao pred izborom. Lepršavo 'i jedno i drugo' pretvorilo se u teško i obavezujuće 'ili-ili'. I On se izbezumio. Nije to tako zamišljao. Možda jeste odustao od svog lošeg braka, ali nije i od svoje - porodice. Zato na razvod nije bio spreman. Jer ono što često previđamo kada razmišljamo o razvodu muškarca i žene jeste da će mnogi ljudi trpeti i loš brak zarad celine porodice koja im je važna i koju ne žele da razbiju. Ljudima nije važan samo odnos s bračnim partnerom. Mnogima je još i daleko važnija porodica, deca, zajednički dom… Da raskinu brak - to bi i mogli. Ali da se razdvoje od dece, to već - ne. To je, u ostalom, razlog zbog koga se i vi, poštovana čitateljko, još uvek niste razveli od svoga muža, iako je i vaš brak već odavno ugašen. I vi i suprug čekate da se vaša porodica prirodno raskine time što će vam dete odrasti i napustiti dom. Nemaju, ipak, svi takav 'džentlmenski sporazum' kao vi. Izgleda da žena vašeg dragog takvu vrstu dogovora s mužem nije napravila. Ona je njihov loš brak i dalje računala kao - brak. I dramatičnu reakciju svoga deteta na tatino neverstvo videla je kao dobru šansu da ga vrati sebi. Činjenica da je njihov odnos prazan i nepostojeći gurnuta je u stranu. Interesi dece i porodice kao celine ponovo su istaknuti kao glavni princip. I On je na taj zahtev odgovorio. Krenuo da renovira svoj brak. A tu ste vi i vaša ljubav ispali iz kombinacije. Iste karte su se promešale i sa njima se sada igra druga, nova igra. U kojoj za vas odjednom više nema mesta.
Kao što rekoh, poštovana čitateljko, sličnost vaših bračnih priča zavela vas je da poverujete kako ste vi i vaš dragi isti. Da bi i on za vaš odnos učinio ono što i vi.
Ali, ne bi. I to je - to.