Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 28

Ok!
Broj 34

Kuhinja Tihomira Arsića

Gozba za sujetnog kuvara

Za pedesetogodišnjeg glumca i producenta igre oko šporeta su najveća strast kojoj se potpuno prepušta zbog dece Milice, Lenke, Vere i Arsenija i druge supruge, balerine Jelene Ćosić, a posebno zadovoljstvo mu je kada za mnogobrojnu porodicu organizuje tradicionalni dan sladoleda

Piše: Žaneta Apostolovski
Photo: Branko Pantelić

Za glumca, filmskog producenta, osnivača dečjeg pozorišta Sklonište, poslanika u jednom skupštinskom mandatu, oca četvoro dece: Milice, Lenke, Vere i Arsenija, kuvanje je, pored sportskih kladionica, najveća strast. Tihomir Arsić je motajući se pored šporeta o životu naučio mnogo više, nego u svim drugim profesijama kojima se bavi. Čak i o glumi. Izmišljajući svakakve kulinarske specijalitete shvatio je koliko je važan osećaj mere.
- Moj veliki problem je taj potez više i u kuvanju, i na sceni. Kad nešto napravim ili odigram, obično nemam mira i onda dodam još nešto. Srećom, kuvam iz zadovoljstva, zbog dece. Spremam im domaću, pileću ili juneću supu, punjene paprike, pasulj, sarme, a onda postavim sto i uživam dok ih gledam kako jedu. Čini mi se da mi rastu u kadru, kao kvasac. Kuvanje je za mene prava antistres terapija. Iako sam strastven pušač, dok se motam oko šporeta, ne zapalim nijednu cigaretu - kaže Tihomir.
U kući Arsića uvek su postojali izvrsni kulinarski majstori. Njegova majka Vera i sestra Ljilja bile su nenadmašne kuvarice, i tom svojom ljubavlju osvajale su sve oko sebe.
- Rođen sam u Zemunu. Prva komšinica nam je bila jedna fenomenalna Sremica, kuma Jela, koja je moju majku naučila da sprema svakakve đakonije. U porodici sa troje dece uvek je bilo nekih problema, ali se nikada nije dogodilo da nemamo šta da jedemo. Naš sto je uvek bio pun hrane. Sećam se da smo za jednu slavu imali dvadesetoro gostiju, a mama je za njih spremila deset torti. Svi u kraju su je poštovali i zvali da im kuva za velika slavlja, jer je pravila najukusniju hranu. Za moju svadbu je sama savila hiljadu i dvesta sarmi. Majka ga je naučila tradicionalnim vrednostima. Svake nedelje, tačno u jedan, na stolu je bio serviran porodični ručak, i svi su morali da dođu. Nikakvi izgovori se nisu uvažavali.
Popularni glumac je po tom pitanju popustljiviji samo kad nije raspoložen za kuvanje. Tada s porodicom ode u beogradski restoran Jevrem i u bašti prepunoj zelenila uživa u jaretini u mleku, teletini s kajmakom i drugim specijalitetima koji ga podsećaju na kuhinju njegove majke.
- Detinjstva se sećam i po ekskurzijama na kojima sam obavezno nosio pečeno pile u torbi. Moja porodica se nije razbacivala novcem, dobijao sam veoma skroman džeparac, pa me je pile uvek spasavalo. Pamtim i miris paradajza koji se širio vozom dok smo putovali kod strica u Kosovo Polje, i aromu

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.