Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 28

Ok!
Broj 34

Vuk Ivanović, intimno

Trening Nobelovu za nagradu

Uspešni košarkaš, reprezentativac Srbije na Univerzijadi u Bangkoku, osim što efikasno zakucava i pogađa koš iz daljine, kao deo naučnog tima Univerziteta Brigam Jang, konkuriše za najveće priznanje u svetu

Piše: Siniša Trajković
Photo: Mile Radojičić i privatni album

Ime Vuk Ivanović donedavno nije mnogo značilo široj javnosti. A onda se dogodio preokret. Iskru interesovanja za ovog momka zapalio je Zoran Slavnić, selektor košarkaške reprezentacije Srbije, pozvavši ga na pripreme nacionalnog tima za Evropsko prvenstvo u Španiji. Opravdao mu je ukazano poverenje i sad učestvuje na Univerzijadi u Bangkoku. A kada je obelodanjeno da je kao student genetike u Americi postao član naučnog tima koji će, ukoliko se istraživanja uspešno završe, gotovo sigurno dobiti Nobelovu nagradu, njegova zvezda na nebu slavnih definitivno je zasijala!
Posle ovog otkrića novinari su započeli uglavnom bezuspešnu potragu za brojem telefona našeg potencijalnog nobelovca a on, ekskluzivno za Gloriju otkriva detalje svoje životne priče.
- Rešio sam da se spustim na planetu Zemlju 9. maja 1983. godine. Otkad znam za sebe, usmeravali su me ka sportu, ali i učenju i dobrom vladanju. Jer, Ivanovići oduvek imaju sportsku crtu u sebi, a jednako cene i akademsko obrazovanje. Porodici dugujem zahvalnost za sve što sam dosada postigao.

Obruč kao lek
Otac Branko, sudija u penziji i pevač, tokom šezdesetih nekoliko sezona je igrao košarku u Crvenoj zvezdi, a potom u pančevačkom Dinamu, ondašnjem prvoliga šu. On je Vuka i mlađeg sina Stefana vodio na fudbalske i košarkaške utakmice, pa su tako genetski kodirani i sami postali vatreni zvezdaši, a pravi treninzi i genetika kao nauka, igrom slučaja i voljom sudbine, Vuku sada zaokupljaju život.
- Moja mama Bojana, magistar metodike solfeđa i dirigovanja, nekada uspešna rukometašica i atletičarka, predaje na muzičkoj akademiji. Takođe, dugogodišnji je dirigent pančevačkog Akademskog hora Jovan Bandur. Mama je uvek bila veoma zauzeta, a ja sam rođen u periodu između njene prve i druge magistrature.
Zato je, kaže Vuk, baka Ana poturila leđa. Ona je Vuka i Stefana čuvala i podučavala ih dok su majka, prva dama cenjenog i uspešnog hora, i otac, pevač i predsednik Upravnog odbora Bandura, svakodnevno išli na probe, a s vremena na vreme i na takmičenja i turneje.
- Baka Ana je uvek bila tu da nas izvede do parka, da se igra s nama, čita nam, spremi večeru, ušuška nas za spavanje. Iako je bila u godinama, nikada joj ništa nije bilo teško, sve oko Stefana i mene radila je s velikom ljubavlju. Nisam siguran da smo bili anđelčići, ali jesam u to da smo i mi nju mnogo voleli. Naša draga

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.