Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 28

Ok!
Broj 34

Moj dom: Bojana Ban

Voćnjak na krovu grada

Koristeći predmete s bogatom biografijom, koje su prethodni vlasnici ostavili pored kontejnera, poznata beogradska slikarka stvorila je autentični životni prostor u kome, osim za persijske mačke, taj-či i krevet od kamena, ima mesta i za vinovu lozu, jagode i maline

Piše: Tanja Nikolić
Photo: Branko Pantelić

Uvek sam se borila protiv svih vrsta ograničenja. Suština svega što radim i prostora u kome živim je da mi pruži osećaj potpune slobode u svakom smislu - otkriva slikarka Bojana Ban, vlasnica egzotičnog potkrovlja u centru grada. Kad iz hodnika oblepljenog raznim plakatima i stripovima o Hogaru Strašnom zakorači u njen tavan, posetilac se u prvi mah nađe zatečen, jer taj prostor deluje kao arhaična kuća usred planine. Tamne grede koje podupiru krov, pod od stare, uglačane opeke i zidovi od komada cigala koji nose razne oznake, jer potiču od različitih proizvođača, dočaravaju davno prohujala vremena u kojima su se porodice okupljale oko ognjišta nasred sobe.
Umetnica tvrdi da je uređenje stana, poput stvaranja slike ili kuvanja, veoma kreativan posao i da može potpuno da je ispuni.
- Ovo potkrovlje, ili kuća na krovu zgrade, kako je moji prijatelji često zovu, sazidano je 1978. godine. Isprva je bilo samo atelje, pošto sam živela u garsonjeri sprat niže. Kad sam desetak godina kasnije dobila mogućnost da ga proširim, odlučila sam da i novi deo bude u skladu sa onim što je već bilo opremljeno.

Kamen za pod glavu
Radovi su potrajali čitave četiri godine, jer je Bojana većinu stvari uradila sama, uz pomoć prijatelja. Sama je postavljala parket, ozidala krevet od kamena koji čak ima i kameno uzglavlje. Na okolnim ruševinama birala je stare cigle, skupljala kaljeve pločice kako bi napravila svoju peć iz snova.
- Samo cigle sam tražila dve godine, želela sam da sve budu različite, drugačijih boja, kako bi od njih mogao da se napravi zanimljiv mozaik. Znajući za moju sklonost ka odbačenim predmetima i materijalima, svi prijatelji su mi zdušno pomagali da pronađem baš ono što treba. Morala sam da radim sama, jer niko od majstora ne bi pristao na takvu zidarsku avanturu. I kaljeve peći smo, takođe, pravili godinama, pronalazili po nekoliko ploča i čekali da opet naletimo na slične, pa onda nastavljali.
Zbog toga su prijatelji njenu umetnost udahnjivanja života stvarima koje su drugi odbacili nazvali kontejner art, ali se Bojana zbog toga uopšte ne uzbuđuje. Danima i mesecima je obilazila ruševine i gradilišta tragajući za originalnim i neobičnim predmetom, koji bi mogla da iskoristi za nešto. Tako je jedna vrata pronašla u Svetogorskoj ulici, dok je grede nabavila kad je srušena kuća u Makedonskoj, u kojoj je bila bravarska radionica.
Živopisni kredenac, koji krasi kuhinju, otkrila je u štali, na

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.