Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 28

Ok!
Broj 34

Moje putovanje

Dortmund

Milan Blanuša, slikar i profesor na Akademiji u Novom Sadu, kao član umetničke delegacije povodom obeležavanja jubileja bratimljenja dva grada, posetio je Dortmund i otkrio da je nemačka preciznost i dalje nepromenjena, ali da su se domaći specijaliteti povukli pred najezdom internacionalnih, našao je odgovor na pitanja otkuda toliko figura nosoroga na trgovima i ulicama, i sa čuđenjem ustanovio da i u poslovično mirnim Nemcima ponekad na površinu izbije huligansko ponašanje

Pred svako putovanje ka severu setim se romana Harija Martinsona 'Put u Klokrike' i njegovog junaka koji svoje jedino putovanje poistovećuje sa životom, pa čak i umiranje oseća kao nastavak puta jer Harlong ga zove duvajući u rog. Ideja da Radovan Jokić, Živko Grozdanić, Sava Stepanov i ja krenemo potekla je od Skupštine grada Novog Sada, a povod je četvrt veka bratimljenja naših gradova. Izbor putnika govori o kakvoj saradnji se, zapravo, radi. U organizaciji galerije 'Zlatno oko' iz Novog Sada, koju vodi Sava Stepanov, pripremljena je izložba slika koja će nas predstaviti u Dortmundu.
Svako ima svoj jug Krenuli smo mini busom, jer nam je bilo najlagodnije da tako stvari držimo pod kontrolom. Iako smo pošli u osam ujutru, humora nam nije nedostajalo. Svako na glas čita naslove sa prvih stranica štampe, prave se vicevi na račun stranačkih opredeljenja učesnika putešestvija. Ja se deklarišem kao pripadnik jedne jedine stranke - umetničke, mada priznajem kako još uvek čuvam člansku kartu zelenih, koju sam dobio u Branseku, kao postdiplomac na Akademiji.
A sve vreme me je mučila pomisao kako ja jedini govorim nemački, i da ću morati da im budem tumač, pa ću zbog toga propustiti mnoge zanimljivosti i značajne kontakte.
Prva destinacija nam je restoran 'Paprika' na mađarsko-austriskoj granici. Tu dajemo sebi oduška: poručujemo carsku hranu od divljači, a švedski sto prepun raznoraznih salata, čiji je glavni sastojak povrće koje stoji u imenu restorana, samo nam govori da smo još na jugu. Kasnije smo konstatovali da svaki sever ima svoj jug, barem što se hrane tiče.
Ujedinjena Evropa Prespavali smo u seoskom motelu pored autoputa i jutro dočekujemo na severu Austrije. Od tog trenutka predeo se menja. Pred nama je nepregledni zeleni travnati tepih s planinskim vrhovima u pozadini. Prolazimo pored seoskih naselja kao iz bajke iz kojih se izdižu samo crkveni tornjevi. Grozdanić komentariše kako tu nikako ne bi mogao da živi, jer nema nimalo korova, i tvrdi da je sve to kič.
Ali, kako idemo napred, predeo se sve više menja. Bajkoliku idilu narušavaju desetine, stotine ogromnih vetrenjača nalik na svemirske brodove, koje za žitelje tog kraja proizvode struju. Fascinirani smo. Pokušavam da pri brzini od sto četrdeset kilometara na sat kamerom uhvatim neobične uglove i

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.