Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 28

Ok!
Broj 34

Svetlana Kitić

Nikad nije kasno za sreću

Slavna rukometašica sa četrdeset i sedam godina, velikom sportskom karijerom iza sebe, tri deteta iz isto toliko brakova iz kojih je izašla sa slomljenim srcem, ima dovoljno energije da bude narodni poslanik i savesna mama sa ekscentričnom frizurom, pa i da se još jednom fatalno zaljubi

Piše: Ivana Stepanović
Photo: Branko Pantelić

Svetlana Kitić, kapiten reprezentacije koja je bila olimpijski pobednik i dvostruki prvak sveta, u životu je promenila mnogo adresa u nekoliko država, i ima troje dece iz tri braka. Imala je neobično težak život, ali sve nevolje koje su je snašle učinile su je nesalomivom. Do uspeha je došla teškom mukom i bez ičije pomoći, a čak dve njene ljubavi okončane su tragedijom. Jedan muž joj je ubijen, a drugi nestao, i mada je pomišljala i na samoubistvo, otreznila se i nastavila dalje. U najtežim trenucima pomogla joj je podrška roditelja i sportska sala u kojoj je trenirala do iznemoglosti, sve dok ne zaboravi zbog čega je pala u očaj.
Poslanica SPS-a u Skupštini Republike Srbije mislila je da se više nikad neće zaljubiti, ali je pre četiri meseca upoznala novog dečka Milana.
- Mislim da se može voleti više puta. Žao mi je što se dosad nisam skrasila sa jednim čovekom, s kojim bih delila sve do kraja života. Ne znam da li je problem u meni, ili u muškarcima koje sam birala, ili brak jednostavno nije za mene. Verujem da nikad nije kasno da se to dogodi. Osećam se sigurnije kad pored sebe imam muškarca. Mnogo puta sam ostajala sama i doživljavala neprijatnosti zbog toga. Usamljenoj ženi svako se usuđuje da priđe i drži joj lekcije. Sad sam ponovo srećno zaljubljena. Milana sam upoznala sasvim slučajno pre četiri meseca na splavu Hua Hua, koji sam tada posetila prvi i poslednji put. Ima nekoliko mesta za noćni provod na koja redovno odlazim, a na tom splavu sam se našla potpuno neplanirano jer me je prijatelj zamolio da mu pravim društvo. Kasnije se ispostavilo da se i Milanu desilo isto, došao je na nagovor drugara iako je bio umoran. Nije bilo mesta za sedenje, i kad se oslobodio jedan sto, nas četvoro je krenulo ka njemu. Umesto da se potučemo oko mesta, seli smo i upoznali se. Milan je seo pored mene i ponudio mi piće. Raspričali smo se i naručivali turu za turom. Ostali smo zajedno do zore a na rastanku razmenili telefone. Otad smo nerazdvojni već četiri meseca. Telepatski smo povezani: kad god poželim da ga čujem, on se javi i obrnuto. Ima originalan način da me pozove da prenoćim kod njega, samo mi kaže: Dođi na večeru i ponesi četkicu za zube. Zbog njega sam prvi put u životu otišla na rok koncert. Bili smo zajedno na Rolingstonsima. Kad god se zbog nečeg razbesnim, on me smiri. Pomaže mi čak i u poslu, jer zna da u politici plahovitost može da odmogne. Razume me i u svemu

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.