Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 28

Ok!
Broj 34

Kuhinja Vesne i Sava Miloševića

Ne može bez prasetine

Srpska fudbalska zvezda, iako zbog profesionalnih obaveza često mora da vodi računa šta i koliko jede, najbolje se oseća kad sa suprugom neograničeno uživa u reš pečenju, uveren kako je najvažnije da mast curi niz bradu, a tokom dugog boravka na Iberijskom poluostrvu zavoleo je i španske specijalitete

Piše: Boris Jakić
Photo: Miloš Nadaždin

Iako su tokom poslednjih desetak godina, živeći u inostranstvu, upoznali različite nacionalne kuhinje, fudbalska zvezda Savo Milošević i njegova supruga Vesna jedva čekaju godišnji odmor kako bi u otadžbini uživali u srpskim specijalitetima. Posebno u prasećem pečenju, u čemu bivši reprezentativac ponekad zna i da pretera. Posle kratkotrajnog odmora, tokom kojeg lakšom hranom, pre svega lubenicom, smiruje želudac, nastavlja sa istraživanjem prestoničkih pečenjara i testira umeće najvičnijih roštilj majstora.
- Kad dođem kući, često se prejedem. Uželim se naše hrane i ne mogu da joj odolim. Čim mi se završi sezona, dajem sebi dve nedelje oduška. Tada ne vodim računa koliko jedem. Uživam bez opterećenja. Tih četrnaest dana su mi najlepši u godini. Posle gastronomskih zadovoljstava sledi odricanje, jer moram na dijetu. Ove godine, posle dvonedeljnog preterivanja u jelu, ugojio sam se tri kilograma. Počeo sam da treniram, pa se tako, uz pripreme za sledeću takmičarsku sezonu, oslobađam i viška telesne težine. Fizički napori mi ne padaju teško, više patim što ne mogu da jedem ono što najviše volim.
Kao veliki poznavalac pečenja, ne zna se precizan broj jagnjića i, posebno, prasića koji su završili na njegovoj trpezi, sjajni golgeter s lakoćom donosi merodavan sud o kvalitetu mesa.
- Jeo sam pečenje na mnogo mesta, ali je najukusnije ono koje pravi moj otac u Janji, mestu blizu Bjeljine, gde sam rođen. Tata izabere kvalitetno prase, sredi ga i odnese kod gazda Mileta da ga ispeče. Pečenje jedem vruće ili hladno, toplo izbegavam. Najviše volim rebarca s kožicom koja krcka pod zubima. Kad sam kod kuće, jedem ga prstima. Najslađe je, a mast može da mi curi niz bradu, bez bojazni da ću se isflekati. Moji znaju šta najviše volim, pa me obavezno dočekaju s pripremljenom prasetinom. Čak je i naš četrnaestomesečni sin Boris probao pečenje. Sviđa mu se, Vesna mu je dala malo da proba, ali je tražio još kad je provalio kakvog je ukusa. Biće na tatu, makar kad je prasetina u pitanju. Kad se prejedem, želudac okrepljujem lubenicom. Bez obzira na to koliko sam se pre toga najeo, za nju uvek ima mesta. Vesna ne može da poveruje kad vidi da bez problema slistim dva-tri kilograma lubenice. To mi je uobičajena mera, kad počnem, ne mogu da se zaustavim. Sva sreća pa se ona brzo vari. Primetio sam da mi se

… nastavak teksta Vam je dostupan u štampanom izdanju.