Europapress Izdanja

Doktor u kući
Broj 27

Ok!
Broj 33

Neka ostane među nama

Na pisma odgovara: Marta Mratinković

Zavisna od ljubavi

Naša porodica (žena, naša dva sina, od dvanaest i četrnaest godina, i ja) ima realne šanse da bude mnogo bolja i srećnija nego što jeste. Glavni problem je u tome što koliko god pažnje, ljubavi, divljenja, zagrljaja, mi njoj (mojoj ženi) davali, nikada joj nije dosta. Neprekidno nas zove telefonom ili nam šalje poruke, zahteva da joj se stalno javljamo, milion puta dnevno uđe u sobu kod sinova, ni zbog čega, nego 'onako'. Ako je neko od nas trojice odbije, ili nije raspoložen za njeno 'njanjanje', nastaje drama i pakao. A ako i na trenutak skrenemo pažnju s nje i okupiramo se nečim svojim, ona uzdiše, plače, žali se, ljuti, negoduje, prebacuje da je zanemarujemo. Njen refren 'mene ovde niko ne voli' već nam se smučio i često ga karikiramo, naravno, kada nas ne čuje. U poslednje vreme je počela, čini mi se, i da izmišlja ili preuveličava fizičke tegobe, kao igra joj srce, pašće u nesvest, boli je glava i slično (ima 38 godina i odličnog je zdravlja, hvala bogu), a ja mislim da joj nije ništa već samo želi da skrene pažnju na sebe. Čini mi se da se to kod nje pojačalo poslednju godinu-dve, otkada su deca stigla do puberteta pa su više s društvom i u školi, a manje kod kuće. Koliko to ljubavi i pažnje treba da joj damo pa da jednom bude zadovolj(e)na?

Kada je neko zavistan od emocija, poštovani Dule, onda njemu kontakta i pažnje - nikad dosta. Jer kod takvih osoba, kao i kod ostalih zavisnosti (alkohola, hrane, droge, kockanja, rada…), kao da postoji neka 'rupa na Duši' koja ne dozvoljava da se njihova unutrašnja 'posuda' napuni do kraja. Nešto što takve ljude čini svojevrsnim 'vrećama bez dna', kojima nikako i nikada nije dosta, koliko god da im dajete i sipate. Zbog toga su takve osobe retko, skoro nikad, zadovoljne, a njihove potrebe i gladi - zadovoljene.
Ova posebna 'poderotina' u ličnosti takvih ljudi nastaje, nažalost, dosta rano, još dok su sasvim mali. Zato njeno 'krpljenje' i 'zašivanje' ide dosta teško, a ponekad nije ni preterano uspešno, čak i kada se time bave vrhunski stručnjaci za popravke ljudskih Duša. Da zlo bude veće, osobe sa ovakvom vrstom problema - neprekidne i neutažive gladi za povezanošću s drugima - često nisu ni svesne zašto je i kako to njihovo zahtevno stanje problem za druge. Baš kao što tu svoju ultimativnu potrebu za slepljenošću s drugim bićem brkaju s pravom, istinskom bliskošću i kontaktom. Zbog toga ljudi sa ovakvim potrebama najčešće funkcionišu kao one čuvene 'crne rupe' u svemiru koje imaju tendenciju da usisaju sve što je oko njih, baš kao i tuđu energiju. Zato su ulazak u pubertet vaših sinova i njihova sve veća potreba za udaljavanjem iz doma i njena nepresušna žeđ za povezanošću počeli da je dovode u stanje panike. Otuda padanja u nesvest i sve druge neubedljive boljke.
Jasno je da pravo ponašanje prema njoj nije u tome da pojačate količinu neprekidne pažnje i ljubavi kojima ćete je i nadalje obasipati. Već da zajedno pođete tamo gde možete dobiti pravu i kvalitetnu pomoć. Da ta 'crna rupa' u njoj, stalno nezasita, dobije već jednom svoje 'dno'. I da onda i Ona i vi postanete konačno i zadovoljeni i - zadovoljni.

Isključenje, a ne restrikcija

Meni je 27, mužu 29 godina. Nakon tri godine zabavljanja venčali smo se pre 19 meseci. I on i brak su ispunili moja najvažnija očekivanja. Jako smo srećni i zadovoljni zajedno. Planiramo i moju trudnoću u skorije vreme. Ono što me je izbezumilo, zbog čega vam i pišem, jeste to što on sve češće u neko doba noći pređe na trosed u dnevnom boravku i tu spava. Pomišljam na svašta, ali ni za šta nemam utisak da je pravi odgovor. Ne verujem ni da mi je neveran, seks i nežnost su bez promene. On tvrdi da to nije nikakav problem i da pored mene ne može da se naspava dobro, da je zbog toga umoran i dekoncentrisan na poslu, što mi tek zvuči kao glupo vađenje. Kako mu to ranije nije smetalo? Kako ne smeta meni? Zar ćemo već sada, na početku braka da budemo kao iz onih filmova gde stari bračni par spava odvojeno, svako u svojoj sobi. Šta je sledeće što će tražiti, da kupimo poseban krevet za njega? Jako me pogađa to što mi izgleda da je to samo početak distanciranja od mene i propadanja naše bliskosti. Ne znam šta ću oko svega toga, mnogo se nerviram. I iskreno brinem.

Nauka, nažalost, daje za pravo Njemu, poštovana čitateljko. Ne vama. Čak su i proučavali efekte koje spavanje u istom krevetu ima na muškarce i žene. I, došli su do vrlo zanimljivih zaključaka. I jedni i drugi spavaju lošije kada su zajedno. S tim što to ženama manje ometa mentalne sposobnosti tokom sutra šnjeg radnog dana. Kod muškaraca je slučaj mnogo gori po tom pitanju. I ne samo u tome, razlika - opet nepovoljna po muškarce - pojavljuje se i pri merenju nivoa stresa u organizmu nakon noći prospavane u istom krevetu. Ženama je, pogađate, taj nivo bio uobičajen. Ali ne i kod muškaraca.
'Ma, da' - već vas čujem kako progovarate, poštovana čitateljko - 'kako Mu to sve nije smetalo prvih godina zajedništva, nego baš sada?' Odgovor je, verovatno, krajnje banalan i svodi se na to da više ne mora da se dokazuje kao kavaljer prema vama, da i dalje s ljubaznim osmehom ćutke trpi razne stvari koje mu ne prijaju u odnosu sa vama. Izgleda da - paradoksalno - ova Njegova promena nije rezultat smanjenja, već povećanja bliskosti u vašem odnosu. Jer, kao što znate i sami, što je bliskost između dvoje razvijenija, to manje imaju potrebu da se pretvaraju i - trpe.
Osim toga, sviđalo se to nama ili ne, san je, ipak, u toku svakog dana onaj deo potpuno posvećen samo nama samima. Koliko god voleli nekog, očigledno je da moramo da imamo i periode u kojima se isključujemo iz zajedništva sa nekim. Priroda, da vas podsetim, nije ni predvidela to zajedničko spavanje u istom krevetu onda kada nam je davala obavezan san. U svojoj suštini, spavanje i jeste nešto sasvim sebično jer se kod njega i radi o povlačenju najvećeg dela naše energije od svega spolja u nas same. Tako, poštovana Irina, čak i najveća ljubav mora da ima svakodnevna isključenja.
Osim toga, to što vaš muž ne može da se naspava pored vas, ne mora nužno da se protumači kao negativan 'poen' za vas. Naprotiv, možda je vaše prisustvo uz Njega isuviše uzbudljivo da bi zaspao.
Slatko, nema šta.

Strategija prazne puške

Sedam godina smo bili u braku koji je imao mnogo mana. Često puta sam prebacivala mužu, žalila se, pretila razvodom ne bih li mu skrenula pažnju na to da zaista mora da se promeni kako bih ja bila zadovoljna. On nikada nije promenio ništa, sve do pre godinu dana kada je došao i kratko me obavestio da je podneo za razvod. Ja to, naravno, nisam želela, ali uprkos svim mojim suzama i uveravanjima kako ga volim, do toga je i došlo. Na moje pitanje 'zašto zaboga?' kratko mi je objasnio kako više nije mogao da podnese moje nezadovoljstvo i pretnje razvodom, pa mu je u jednom trenutku puklo i rešio je da se zaista razvedemo. Sve je to vrlo sveže iza nas, ne znam kako ću dalje, da li je ovo zauvek, ili je neki njegov kapric da mi napakosti. Šta da mislim, čemu da se nadam?

Moram priznati da ste, poštovana Ivo, imali poprilično čudnu strategiju za poboljšanje svoga braka. Još nisam čula da su neprekidna prebacivanja i pretnje razvodom ijedan popravile i učinile srećnijim i efikasnijim. Odakle vam, uopšte, ideja da za svaku sitnicu treskate najjačom kartom o sto? Slično onim majkama koje, čim im dete imalo nije dobro, odmah mu prete da će umreti zato što ih ono sekira. Kakva metoda, zaista… Prava katastrofa.
Ima tako još nekih ljudi, i muškaraca i žena, koji olako izgovaraju reč 'razvod'. Plaše, valjda, onu drugu stranu napuštanjem i gubitkom nečega tako važnog i vrednog, kao što je brak. Ljudi sličnih vama.
Ima i onih drugih, koji se ne igraju bitnim stvarima. Koji ne koketuju s njima. Svesni su ozbiljnosti određenih tema i ne potežu ih za svaku sitnicu. Ljudi kao što je vaš muž.
Očigledno da ste teško mogli da se razumete i složite vas dvoje toliko oprečnih po pitanju glavnih tema.
Šta da vam kažem, poštovana Ivo? Pretili ste praznom puškom. Takvi blefovi se retko kada isplate.